Osim odluke o povećanju referentne kamatne stope na 5 odsto, Narodna banka Srbije je usvojila propise koji bi trebalo da olakšaju položaj dužnika koji imaju problem u otplati mesečnih rata. Novim propisima je NBS omogućila da se fizičkim licima restrukturira potraživanje po osnovu potrošačkog ili gotovinskog kredita, kao i da se produži rok otplate stambenih pozajmica.
Narodna banka Srbije je usvojila propise koji bi trebalo da olakšaju položaj dužnika koji imaju problem u otplati mesečnih rata.
Novim propisima je NBS omogućila da se fizičkim licima restrukturira potraživanje po osnovu potrošačkog ili gotovinskog kredita, kao i da se produži rok otplate stambenih pozajmica.
NBS je u četvrtak usvojila dva propisa – Odluku o dopuni Odluke o adekvatnosti kapitala banke i Odluku o izmenama Odluke o privremenim merama za banke u cilju olakšavanja pristupa finansiranju fizičkim licima.
Tri godine duži rok za otplatu keš kredita
Građani koji zbog porasta kamatnih stopa strahuju da neće moći redovno da izmiruju rate kredita, imaće mogućnost da od banaka traže produžetak roka otplate. Banke će, kroz restrukturiranje kredita, moći klijentima da odobre novi rok otplate koji će za keš i potrošačke kredite morati da bude kraći od devet godina, a za auto-kredite do 11 godina. To je, inače, rok za tri godine duži od maksimalno dozvoljenog zakonskog rešenja.
Kada je reč o stambenim kreditima, dužnicima će biti omogućeno da rok otplate produže za pet godina, što je postojeća mera čije se važenje produžava i tokom sledeće godine.
Vasić kaže da klijenti u odgovoru sa bankama treba da dođu do najpovoljnijeg rešenja za otplatu kredita. „Postoji inflatorni pritisak i trenutno i restriktivna monetarna politika koja ima cilj da nas preusmeri od potrošnje, da se odreknemo dela potrošnje kako bismo usporili inflaciju i to se direktno reflektuje kroz visinu kamatnih stopa. Banke su depozito-kreditne institucije, ko ima novac čuva ga u bankama, a ko nema doći će da ga pozajmi. Upravo o tom efektu depozitno-kreditne institucije moramo voditi računa. Bankama je u interesu i uvek će pokušati da pomognu svakom ko ima problem da ne može da otplaćuje svoje obaveze da to reši. Tako je bilo i ranije, a ovi propisi samo to preciziraju“, napomenuo je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić.
„Svako zadržavanje novca duže kod nekog ima svoju cenu“
I za vreme korone postojala je mogućnost odlaganja otplate. Mnogi su se potom iznenadili, jer su im posle pauze povećane rate. Na pitanje da li u ovom slučaju ima skrivenih troškova i da li se može dogoditi da se ljudi iznenade kada produže taj rok otplate, a da im rata posle bude viša, Vasić je rekao da svako zadržavanje novca duže kod nekoga ima svoju cenu.
„Osnovni ekonomski postulati podrazumevaju da kada produžite vremenski period sigurno da tu i dalje postoji kamata, upravo iz razloga što banke onima koji su deponovali novac, odnosno koji štede, plaća kamatu što ga dalje plasira. Svako zadržavanje novca duže kod nekoga ima svoju cenu, ali ideja jeste da mesečna rata bude takva da klijent koji ima problem u otplati može da je servisira, odnosno da plaća“, objasnio je generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
Vasić je ukazao na to da je prethodni moratorijum imao drugačiju dimenziju, jer je imao za cilj da novac ostane kod građana kako bi se podstakla tražnja zbog kovida koji nas je zaustavio u svemu, pa je zaustavio i potrošnju. „Sada je situacija daleko bolja.
Jeste da imamo inflaciju, ali nismo zaustavili proizvodnju, ni tražnju. I upravo ove mere, koje donosi NBS, treba da tačno i precizno definišu ko su ti koji mogu da traže produženje plaćanja“, rekao je Vasić.
Tekst u celosti čitajte na sajtu Euronews Srbija.
