Šestomesečni euribor je ovih dana na nivou koji je najviši u poslednjih deset godina, na kom nije bio od aprila 2012. godine.
Stručnjaci kažu da bi ovo povećanje, građanima koji otplaćuju stambene kredite, krajem godine moglo podići rate i do 50 evra. Koliki će taj iznos zaista biti, pojedinačno zavisi od toga kolika je pozajmica i kada je uzeta. Najveći trošak bi, međutim, mogli imati klijenti kojima su krediti odobreni ove godine ili koji se tek sada zadužuju, po novim kamatnim stopama.
Euribor je od -0,55 na početku godine, sada dostigao vrednost od 1,077 odsto, a ekonomisti prognoziraju da će nastaviti da raste do kraja ove, a možda i sledeće godine – što znači da bi i rate kredita mogle biti još veće.
Zašto je važan euribor?
Euribor je inače kamatna stopa po kojoj grupa evropskih banaka jedna drugoj pozajmljuje novac, a predstavlja i sastavni deo kamatne stope po kojoj korisnici kredita koji su se odlučili za promenljivu kamatnu stopu otplaćuju svoj dug. Ta kamata se sastoji iz dva dela – šestomesečnog euribora (6M) čija je vrednost promenljiva, a drugi je fiksni deo – takozvana marža banke u procentualnom iznosu. Postoji opcija usklađivanja sa euriborom na tromesečnom nivou, koji takođe raste, a trenutno je njegova vrednost 0,620 procenata. Za one čija promenljiva kamatna stopa obuhvata 3M značajna su četiri datuma kada se usklađuje – 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar. Njima bi rate mogle porasti već od početka oktobra, kada se sledeći put usklađuju sa tromesečnim euriborom.
Euribor je bio u minusu proteklih sedam godina, od 9. novembra 2015. godine, kada je iznosio 0,001 odsto, sve do 6. juna kada je ponovo prešao u plus. Istovremeno je i tromesečni euribor sredinom jula prešao u plus.
Rate kredita formiraju se periodično, pa je tako za klijenta čija ugovorena promenljiva kamata zavisi od šestomesečnog euribora (6M) rata se usklažuje dva puta godišnje, a važna je vrednost koju on ima 30. juna i 31. decembra. Vrednost euribora se inače utvrđuje svakodnevno, ali ona nema dnevni uticaj na mesečne rate kredita, već praktično kvartalni i polugodišnji.
Euribor je tokom krize 2008. godine dostigao vrednost od čak 5,431 odsto, ali Vasić kaže da se nada da neće ići u tom pravcu i da su očekivanja da se zadrži na nivou oko 2 odsto u narednih godinu dana.
Iz Udruženja bankarskih klijenata ukazuju da je od početka godine zabeležen rast euribora od 1,627 odsto, odnosno 1,0 procenat za nepuna tri meseca.
Po njihovoj računici, preračunato na rate stambenih kredita, ako uzmemo u obzir da je marža banke 3,5 odsto i da, uz prvu opciju vrednosti euribora sa početka godine, ukupna kamata iznosi 2,95 odsto, za kredit od 50.000 evra na 20 godina, rata je početkom godine bila 276 evra, a sada je 316, što je povećanje od 40 evra. Ako se eurobor poveća na 2 odsto, oni prognoziraju da bi rata u januaru bila 344 evra, što je povećanje od 68 evra, u odnosu na početak godine.
– Za kredit od 80.000 evra na 25 godina, rata je početkom godine bila 377 evra, a sada je 445, što je povećanje od 68 evra. Ako se poveća na 2, rata bi bila 491, što je povećanje od 114 evra, u odnosu na početak godine – navode u Efektivi.
Euronews.rs
