Ljudi sa našeg podneblja najčešće odlaze na Aljasku na određeni vremenski period, kako bi zaradili novac. Najveći broj ljudi odlazi preko agencija koja im pronalaze posao, smeštaj i sređuju svu potrebnu dokumentaciju. Procedura uglavnom obuhvata par razgovora i testiranja, nakon čega kandidati prikupljaju dokumentaciju koja je neophodna za vizu. Veći deo troškova koji je potreban za odlazak, nadoknađuje sama kompanija. I za građane Sremske Mitrovice, ova destinacija je korak na koji se odluče iz raznih razloga, kako bi završili kuću, uštedeli za učešće za stan ili kupili automobil… mnogi se trenutno nalaze na Aljasci, a mnogima nije prvi put da na ovom poslu. provode tri ili šest meseci
Većina mesta na Aljasci su mala. Smeštaj se deli sa drugim radnicima, i u većini slučajeva nije preterano komforan. Na Aljasci se često radi u fabrikama za preradu ribe, a pored toga, uvek je deficit majstora, pa tako zavarivači, monteri konstrukcija, električari, radnici na naftnim postrojenjima i vozači kamiona skoro uvek mogu naći posao.
Sigurno ste čuli da je neko iz Srbije radio sezonski posao na Aljasci, a iskustva su, kao i zarada različita. Svoju priču o radu na Aljasci podelila je na društvenoj mreži TikTok žena iz Srbije, koja se na ovoj platformi predstavlja kao Iva. Govorila je o zaradi, smeštaju, kao i hrani.
„Na početku da kažem da se zarada kreće od 2.000 dolara mesečno, ukoliko radite za najslabiju kompaniju ili upadnete negde gde je loša sezona, pa do negde 7.500 ukoliko upadnete u dobru kompaniju i ukoliko sezona bude jaka. To kada sam rekla 7.500 možda sada zvuči mnogo ali to je bukvalno svaki dan da se radi 16 i po sati, bez dana odmora, znači nemate slobodan dan“, počela je Iva svoju priču.
Potom je ispričala koliko ima vremena za pauzu, kao i kakve su smene u drugim kompanijama. Pričala je, takođe, o smeštaju u kojem je boravila, kao i o hrani.
„Što se tiče smeštaja možete da vam padne od šatora, jedne godine su muškarci spavali u šatoru, do recimo jedne godine sam bila u prikolici, kao kontejnerska prikolica. Samo je jedan metalni krevet na sprat bio tu i ništa drugo, stvari su mi bile tri meseca spakovane u koferu. Što se tiče hrane to zavisi od kuvara, imaju dobru ponudu ali je pitanje kakav je kuvar, da li je Filipinac, Meksikanac. Hrana je raznovrsna, uvek imate supicu, dve, tri vrste jela, možete da birate, ima voća, slatkiša, nećete da ostanete gladni ali vam se posle mesec dana sve smuči“, ispričala je Iva.
Većinom se radi više od 12 sati dnevno, dok neki tvrde da radni dan traje i 16 sati. Spoljašnje temperature su niske, a posao naporan, dok pojedini radnici svedoče da pauze za odmor i ručak ne ulaze u dnevnicu. Godine nisu od presudnog značaja, tako da gotovo svako može naći posao. Svi radnici koji su radili na Aljasci, ističu da su zadovoljni zaradom. Brojni uečsnici diskusija navode da će se vratiti da rade u budućim sezonama.
Kako otići na Aljasku?
Kandidate za odlazak na Aljasku regrutuju u agenciji United Work and Travel, kroz program H2B, a neophodan uslov je da su kandidati zaposleni duže od godinu dana, kao I da je poslodavac spreman da ih, po povratku sa Aljaske, vrati na njihov posao.
Agencija sprovodi temeljnu pripremu kandidata kroz koju obezbedjuje sve relevantne informacije, kao I zdravstvenu sposobnost.
I najvažnije – plate na Aljasci
Upravo je zarada to što motiviše I hrabri radnike da se upuste u ovu radnu avanturu. U agenciji koja posreduje kažu da zarada zavisi od broja ostvarenih radnih časova:
„Cilj poslodavca je da što više ljudi radi, da imaju i prekovremeni rad, jer dok oni rade to znači da se povećava i profit poslodavca. Ukoliko je sezona dobra i mogu da se rade dve smene dnevno, može da se zaradi i oko 5.000 dolara mesečno, a ako je lošija sezona i nema posla to može biti i 1.500 dolara mesečno“.