Biciklisti čine 10 odsto svih poginulih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji. Oni imaju šest puta veći rizik da smrtno stradaju kada učestvuju u udesu, u odnosu na vozače i putnike u automobilima. Prosečno se godišnje dogodi oko 1.700 nezgoda u kojima učestvuju biciklisti. Pogine prosečno njih 56, a bude povređeno oko 1.600.
Istraživanje je pokazalo da su Šabac, Leskovac i Sremska Mitrovica opštine gde su biciklisti najugroženiji, a slede ih Jagodina, Novi Sad, Subotica i Niš.
Saobraćajne nezgode sa učešćem biciklista češće se događaju u naseljenim mestima, gde je bilo 93 odsto povređenih i 69 odsto poginulih biciklista. Ogromna većina svih nesreća biciklista u naseljima dogodi se u raskrsnici. Čak 99 odsto biciklista koji su poginuli u naselju, bili su u raskrsnici, kao i 97 odsto povređenih u naseljenom mestu. U polovini tih nezgoda učestvovala su najmanje dva vozila koja se kreću u istom smeru, gde se 65 odsto pogibija dogodilo u „sustizanju”.
Biciklisti učestvuju u pet odsto svih registrovanih saobraćajnih nezgoda u Srbiji, ali oni čine sedam odsto svih povređenih i čak deset odsto poginulih u svim udesima. Najčešće stradaju u sudarima gde je drugi učesnik bio putnički automobil (54 odsto slučajeva) ili teretno vozilo (21 odsto). Veoma su retka stradanja u nezgodama sa pešacima.
Međutim, biciklisti mogu budu povređeni i bez drugog učesnika u udesu. U Kuršumliji su prošle nedelje dva petnaestogodišnja dečaka udarila biciklima u ivičnjak a zatim i u metalnu ogradu mosta. Jedan je zadobio teže, a drugi lakše povrede. Statistika kaže da čak u 12 odsto nezgoda sa povređenim biciklistima nije bilo drugog učesnika.
Stariji biciklisti imaju smanjenu moć zapažanja i fizičke sposobnosti, dok deca nemaju dovoljno iskustva i znanja. Deca do 14 godina čine tri odsto poginulih i 13 povređenih biciklista.
Saobraćajne nezgode sa biciklistima najviše se događaju u leto i jesen, tokom radnih dana. Međutim, najviše smrtnih ishoda zabeleženo je petkom i subotom i to od 17 do 18 časova. Slaba uočljivost je poseban problem u noćnim uslovima, pogotovo ako bicikl nije opremljen odgovarajućim svetlima – belim na prednjoj strani i crvenim svetlom pozadi.
U najvećem broju slučajeva poginulih biciklista (65 odsto) došlo je do „sustizanja” vozila, bez skretanja. U nezgodama sa skretanjem najčešći je slučaj kada se najmanje dva vozila kreću različitim putevima, uz prolazak kroz raskrsnicu.
Agencija za bezbednost saobraćaja preporučuje biciklistima da koriste biciklističke staze i trake, kacige, štitnike za kolena i laktove, odgovarajuće cipele sa pravilno vezanim pertlama, svetlu odeću koja prianja uz telo. Pored ispravnog bicikla, koji po dimenzijama odgovara vozaču, potrebno je da obrate pažnju i na sve neravnine i prepreke na putu, da vode računa o pešacima, naročito o deci, kao i da posebno budu obazrivi u blizini kamiona, koji imaju „mrtve uglove”.
Biciklista mora da prilagodi brzinu uslovima puta i saobraćaja i da bude spreman da izbegne opasnost u svakom trenutku.
Šta je zabranjeno pri vožnji dvotočkaša
Biciklista za vreme vožnje ne sme da ispušta upravljač iz ruku niti da sklanja noge sa pedala. Ne sme da razgovara mobilnim telefonom niti da na oba uha upotrebljava slušalice za audio-uređaje. Ne sme da se pridržava za druga vozila niti da ih vuče. Takođe je zabranjeno da vuče životinje i predmete koji mogu da ga ometaju prilikom upravljanja. Ne sme da se kreće biciklističkom stazom brzinom većom od 35 kilometara na sat, ne sme da bude pod dejstvom alkohola ili psihoaktivnih supstanci niti da prevozi na svom biciklu lice koje nije sposobno da upravlja svojim postupcima.
