SREMSKA MITROVICA. Zbirka rimskih kamenih spomenika Muzeja Srema predstavlja jednu od najbogatijih po broju primeraka u današnjoj Srbiji.
Jedan deo ovih spomenika se nalazi izložen u dvorištu muzejske zgrade na Trgu Sv. Stefana 15 dok je veći deo materijala smešten u tri depoa.
Dvorište Muzeja je danas uglavnom prepoznato pod nazivom lapidarijum.
Među brojnim spomenicima podeljenim u različite kategorije, od nadgrobnih, preko votivnih, zatim počasnih, uz veliki broj arhitektornskih elemenata, kako konstruktivnih, tako i ukrasnih, izdvaja se primerak bočne strane sarkofaga sa reljefnom scenom kažnjavanja Marsije.
Od sanduka sarkofaga ostao je samo deo u obliku ploče ( na kojoj prikazana nepotpuna scena iz mitološke priče) ali ono što je preostalo dalo je dovoljno osnove za zanimljivu analizu i razmišljanje o tome ko je bila osoba koja je naručila ovako luksuzan safkofag kao mesto svog poslednjeg počinka.
Sačuvani deo sarkofaga je većih dimenzija, čak i za bočnu stranu može se reći monumentalnih, visine 55 cm, dužine 90 i širine 19 cm, rađen je od skupocenog materijala, mermera, koji se morao doneti iz drugih krajeva carstva, ovaj je došao iz Norika (prostor današnje Austrije), što je praktično značilo da je sam sarkofag bio izuzetno skupocen.
Postavlja je odmah pitanje ko je mogao da naruči tako skup i luksuzan sarkofag. Pokušaćemo da odgovorimo na ovo pitanje, mada na samom spomeniku nije ostao nikakav pismeni trag o vlasniku, tj. pokojniku. U traženju odgovora na ovo pitanje razmotrićemo dve stvari, prvenstveno, mesto nalaza koje govori dosta o tome ko bi mogao biti vlasnik i, možda još važnije i indikitivnije, objašnjenje scene koja je uklesana na fragmentu.
Pre svega, sarkofag je pronađen krajem 19 veka na potesu Laćaračka strana, severno od autoputa, u blizini puta ka Ležimiru. Očigledno je u blizini bila vila rustika (seosko imanje) nekog bogatog pripadnika elite Sirmijuma. Plodna ravnica Srema, tj. Panonske nizije, je starim Rimljanima bila veliki izazov u njihovom pohodu osvajanja novih prostora koji su povoljni za proizvodnju hrane neophodne za održavanje velike Imperije. Srem je načičkan imanjima na kojima se proizvodila hrana, poput žitarica i životinja, najčešće svinja i kokoški. Vlasnici imanja su bili izuzetno bogati pripadnici rimskog društva, ponekad bi samo odredili nekog od svojih sposobnih robova da vode računa o imanju i šalju novac, dok bi oni uživali život zabave i provode u prestonici Rimu.
Tako da je vlasnik sarkofaga mogao da bude imućni pripadnik vladajuće elite ili možda, njegov rob koji se obogatio, kupio sebi slobodu i obeležio svoje postojanje na zemlji ostavljajući za sobom predivno ukrašen umetnički sarkofag.
Analizirajući scenu predstavljenu na sarkofagu, tj njen deo, dolazimo do zaključka da verovatno nije u pitanju oslobođeni i obogaćeni rob, već ipak, pripadnik elite, koji je odlučio da svoj život završi u okolini Sirmijuma. Scena kažnjavanja satira Marsije od strane Apolona zbog poraza u muzičkom takmičenju koja se može videti na sarkofagu je preuzeta iz grčke mitologije, gde je Marsija, kao pripadnik kulta boga Dionisa, bio simbol slobode, uživanja i prostog, jednostavnog lagodnog života u prirodi, koji je on slavio svirajući u aule ukradene od Atene.
Marsija je predstavljan u ljudskom obliku sa kozjim nogama i rogovima, na spomeniku ga ne vidimo ali postoje sve naznake u načinu kako je scena prezentovana da je upravo reč o njemu. Na sarkofagu vidimo sedećeg muškarca koji svira u kitaru (pretpostavljeni Apolon) skoro identičan brojnim predstavama Apolona koji se takmiči u sviranju. On se nalazi pod jednom arkadom okruženom stubovima sa korintskim kapitelima. U drugoj, nepotpuno očuvanoj arkadi vidi se predstava krošnje nekog drveta sa naznakom glave neke osobe (glava je skoro potpuno uništena, ostao je samo oblik). Ove dve scene jasno ukaziju na predstavu mita o muzičkom takmičenju Apolona i Marsije, u kojem je pobedio Apolon, kao božansko, superiorno biće, sposobno i slobodno da izmeni pravila, donosi odluke i osigura sebi pobedu. Marsija je kao niže biće ocenjen od strane sudija u takmičenju kao izuzetno dobar muzičar ali ne sa božanskim atributima.
Sama ideja da se običan satir bori sa božanstvom je bila nova i hrabra ali, bez obzira na kvalitete muzičara, bog uvek pobeđuje. Marsija je surovo kažnjen za svoj poraz najviše iz razloga što se usudio da se suprostavi vrhovnom biću. Kazna je bila strašna, on je nogama obešen za drvo i naživo odran. Ova mitološka priča je u rimsko vreme imala simboliku pobede elite a sa njom i vrhunskog, umetničkog osećaja koji ide sa luksuznom svakodevicom koja je daleko iznad u kvalitetu života od običnih građana i seljaka. U tom smislu treba tražiti i vlasnika sarkofaga koji je ponosno predstavio svoje bogatstvo i visok položaj u društvu Sirmijuma, ne samo ogromnim sarkofagom od skupocenog belog mermera već i odabranom scenom koja upućuje na osobu spremnu da pokaže svoj status daleko iznad svih ostalih uz dašak umetničkog senzibiliteta, pošto je očigledno i u rimsko vreme umetnost bila veoma cenjena.
Koji je zvaničnik u pitanju teško je odgovoriti i velika je šteta što ostatak sarkofaga nije pronađen, pošto je ovo manji deo, ali po sličnosti sa nekoliko drugih sarkofaga sa istim scenama datuje se u drugi ili treći vek nove ere, kada bi otprilike, a sudeći po radu umetnika na reljefu, u pitanju je veoma kvalitetan rad lokalnog skulptora, vlasnik sarkofaga mogao biti i neko od imperatora rođenih na prostoru Sirmijuma i okoline.
Pratite nas na našoj Facebook, Instagram stranici i Twitter nalogu.
