Mladi iz manjih gradova najčešče odlaze u veće gradske centre, pre svega Beograd, kako bi sebi obezbedili bolje uslove za dalji život.
Povod za napuštanje zavičaja uglavnom bude školovanje, nakon čega oni često prelome pa to mesto školovanja postane i mesto u kojem nastavljaju život, kaže za Euronews Srbija Gordana Bjelobrk, načelnica Odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Poslednja analiza Republičkog zavoda za statistiku, za 2021. godnu, govori da je od 6.797.105 stanovnika 135.194 osoba odlučilo da se trajno preselili iz jednog u drugo mesto u zemlji. Od gradova, podaci kažu da se najviše njih opredelilo za prestonicu, a kada su u pitanju regioni, oni koji su rešili da napuste svoje rodno mesto, najviše su se odlučivali da odu u Vojvodinu.
Bjelobrk kaže da odluka ljudi da se nastane u Beogradu i Vojvodini nije iznenađujuća. Ipak, ističe da je blago povećan broj ljudi koji migrira i to u odnosu na prethodne godine, ali na to gleda kao na dobru vest, jer kako kaže, to je poruka da ljudi tako lako ne napuštaju zemlju. „Imali smo to zatišje zbog korone, većina je mirovala, ali to je počelo da se menja i to dokazuju upravo podaci ove analize. Kada inače pogledamo sa prethodnim godinama, zaključujemo da postoji blagi porast migracije unutar zemlje„, kaže ona.
Potvrđuje da je prestonica svakako najprimamljivija, ali da to je to pre svega zbog prednosti koje inače nude veliki gradovi. „Beograd je svakako atraktivan za život. Tu ljudi lakše nalaze posao, rešavaju stambeno pitanje, dosta njih dolazi da se školuje pa se onda i odlučuju da se ne vrati u opštinu iz koje je došla„, navodi sagovornica Euronews Srbija.
Takođe, prema podacima analize RZS, najviše se seli u mesto u blizini bivšeg mesta boravka, a to potvrđuju podaci koji kažu da se tokom prošle godine 36,3 odsto osoba selilo iz jedne u drugu opštinu ili grad unutar iste oblasti, a najmanje iz jednog u drugo naselje u okviru iste opštine ili grada – 28,1 odsto. Trebalo bi istaći i da je tek u 49 opština ili gradova migracioni saldo (odnos doseljenih i odseljenih) pozitivan, dok je u jednoj jednak nuli, a u ostalih 119 opština ili gradova migracioni saldo je negativan, odnosno više ljudi se odselilo nego što se doselilo.
„Pored Beograda, koji svakako jeste najatraktivniji, dosta ljudi se seli u veće centre koji su bliže mestu njhovog rođenja. To takođe nije iznenađujuće, posebno kada vidimo da su, prema našim podacima, to u većini slučaja mladi ljudi jer u tim centrima nastavljaju sa školovanjem koje manji grad ne može da im priušti. Neki od njih te veće centre doživljavaju i kao priliku da lakše pronađu posao nezavisno od škole„, kaže Bjelobrk.
Prema analizi RZS, prosečna starost osoba koje su prošle godine odlučile da promene svoje prebivalište je 34,7 godina – prosek godina za muškarce je 35 godina, a za žene je to 34,5 godina. Sa stanovišta ekonomske aktivnosti, 61,4 odsto onih koji se sele su izdržavana lica, 30,9 odsto su aktivna lica, dok je udeo lica sa ličnim prihodom 7,7 odsto. Najviše kretanja u beogradskoj oblasti Od ukupno 25 oblasti u Srbiji, najveći broj migratornih kretanja ostvaren je na teritoriji Beograda. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupno je registrovano 14.582 ljudi koji su se doselili u neku od opština Beograda iz drugih gradova.
Kaže da se većina ljudi koji su odluči da napuste Beograd otišli, ali ne daleko. Dodaje da udaljene oblasti nisu prepoznate kao ekonomski atraktivne za život, posebno kada su u pitanju ljudi čija je prosečna starost 35 i 36 godina. „Većina je otišla u Sremsku oblast. Mislim da je Stara Pazova ta koja privlači ljude, zatim južnobačka oblast, južnobanatska oblast, mačvanska, zlatiborska i kolubarska. S druge strane, ispod 200 migranata godišnje se preseli iz Beograda u severnobanastsku, pirotsku, severnobačku, zapadnobačku, borsku, pčinjsku i zaječarsku oblast. U njih se najmanje ljudi iz Beograda odseljava„, kaže Bjelobrk.
Ceo tekst Euronews Srbija o migracijama čitajte na OVOM LINKU.
