SREMSKA MITROVICA. Neretko banke odbijaju klijente kada apliciraju za kredit. Takozvane „crne liste“ i dalje postoje, aplicirati za kredit možete, ali je pitanje da li ćete ga i dobiti.
Klijenti se tako često pitaju zašto su na „crnoj listi“, a banka često ne daje objašnjenje. A razlozi su najčešće „bolni“ jer se odnose na nesigurnost posla, rizičnu delatnost u kojoj rade, orijentisanost firme na rizična tržišta, lošu kreditnu istoriju…
Politika banaka je takva da se firme procenjuju kao rizične i kada je reč o kreditima za ulaganje, a i kada su u pitanju zaposleni u njima. Naime, smatra se da će ukoliko promet pada firma imati problem da isplati plate, da će možda i prestati sa radom i zato se podjednako tretiraju i firma i zaposleni u njoj.
Banka živi od toga što klijentima prodaje svoje proizvode i ako ima manju prodaju time što ograničava broj klijenata snosi određene gubitke, ali procenjuje da joj je bolje da ne zaradi ništa, nego da ima gubitke.
Na takozvanim „crnim listama“ banka obično stavlja klijente koji, prema njenim analizama, neće moći da isplate kredit za koji su podneli zahtev.
Da bi se neko proglasio „rizičnim klijentom“ potrebno je više faktora, a oni su:
– Dužina zaposlenja,
– Vezanost kompanije za i zavisnost od rizičnih tržišta,
– Istorija klijenta u banci,
– Blokade u banci, ukoliko ste ih imali,
– Kašnjenje u plaćanju,
– Klađenje na utakmicu plaćeno direktno karticom
Činjenica je da banke imaju svoje „diskreciono pravo“ da vam ne kažu zašto su odbile vaš zahtev za kredit. Pre odobrenja bilo kod kredita, banke vrše detaljnu proveru klijenta, njegove kreditne istorije, ali i sposobnosti. Onog momenta kada banka proceni sposobnost klijenta i da on ispunjava uslove, dolazi do odobrenja kredita. Sve provere se vrše uglavnom preko Kreditnog biroa.
Ko se kladi online ide na “crnu listu”
Ono što je zanimljivo, a u šta banke takođe imaju uvid kada je reč o fizičkim licima, jeste online klađenje.
“Banke su, recimo, počele da gledaju i promet fizičkih lica, pa ukoliko vide da se neko kladi stavljaju ga na crnu listu i neće da mu odobre kredit. Znači, sve što im je na neki način rizik – ne odobravaju. Vide, primera radi, na tekućem računu da se klijent kladi online, da to radi često i da nema neke velike prilive i posmatraju ga kao gubitnika”, ističe predsednik Udruženja za zaštitu bankarskih klijenata „Efektiva“ Dejan Gavrilović.
Na pitanje imaju li banke pravo da na taj način i u toj meri “češljaju” račune građana, naš sagovornik odgovara potvrdno – jer je to platni promet koji se obavlja u njihovoj banci. On ne može da se sakrije, a banka ima uvid u sve te podatke.
Banke na svoje „crne liste“ stavljaju i rizične klijente, koji prema njihovim računicama i analizama neće moći da kredite za koje podnesu zahtev isplate. Kod svrstavanja nekoga u kategoriju „rizičnog“ presudno je sijaset faktora, između ostalog veličina kompanije u kojoj rade, dužina zaposlenja, istorija u banci, da li je bilo blokada i sl.
Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da su im preduzetnici na kraju februara dugovali oko 69 milijardi dinara. To je skoro 26 puta manje nego njihove veće kolege, pravna lica. Preduzeća su u zajmu od 1.788 milijardi dinara. Nije da malom biznisu ne treba finansijska podrška, već su bankarima rizični klijenti. Klasičan kredit još je nedostižniji mladim inovativnim poduhvatima, pa ih i ne dobijaju. Upućeni, međutim, upozoravaju da možda još nije vreme da se alternativnim izvorima otvore vrata srpskih startapa.
Svaka banka na osnovu svoje poslovne politike i procene rizika odlučuje da li će da odobri kredite. Preduzetnici su u suštini rizična grupa za banke zbog malog iznosa prihoda i male imovine – kaže Vladan Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. – Preduzetnici sa većim kapitalom imaju i bolji rejting kod banaka, pa im se mogu odobriti i veće pozajmice. Iznosi koje traže su od nekoliko stotina hiljada dinara do maksimalnih pet miliona dinara.
Dok je tokom prethodnih godina zaduženje i stanovništva i pravnih lica isključivo raslo iz meseca u mesec, kod preduzetničkih pozajmica ta kriva nije išla samo uzlaznom putanjom. Za godinu dana zabeležen je porast od oko 10 odsto, najveći pik dugovanja bio je u novembru i decembru, dok je početkom 2022. godine došlo do laganog pada.
Izvor: Biznis.rs/ Ozon
