U Srbiji u ponoć počinje izborna tišina uoči parlamentarnih, predsedničkih i lokalnih izbora, koja će trajati do nedelje, 3. aprila u 20 sati, kada se zatvaraju biračka mesta.
Tokom izborne tišine zabranjena je izborna propaganda, održavanje predizbornih skupova na javnim mestima i objavljivanje procene izbornih rezultata.
Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.Ako se ta odredba ne poštuje, birački odbor se, po zakonu, raspušta, a glasanje se na tom izbornom mestu ponavlja.
Birači će na vanrednim parlamentarnim izborima moći da glasaju za 19 lista, za osam predsedničkih kandidata, a Republička izborna komisija dužna je da zvanične rezultate saopšti najkasnije do 7. aprila u 20 časova.
Izborna tišina predstavlja zakonom utvrđen vremenski period u kome je zabranjeno javno predstavljanje kandidata i njihovih političkih programa, a tada se biračima ostavlja vreme da sumiraju utiske iz kampanje i slobodnom voljom odluče za koga će glasati na izborima.
Izborne kampanje stranaka u eri društvenih mreža ne staju, već se sele na platforme kao što su Fejsbuk, Tviter ili Jutjub, a državne institucije nemaju delotvorne mehanizme za njihovo ograničavanje.
U noći između četvrtka i petka počinje izborna tišina i trajaće do zatvaranje biračkih mesta, u nedelju u 20 časova.
Tokom tog perioda, učesnici na izborima ne smeju da organizuju javne skupove, objavljuju procene izbornih rezultata, šalju poruke biračima i postavljaju propagandni materijal na udaljenosti od 50 metara od biračkog mesta.
Mediji – radio, televizija i štampa, takođe ne smeju da objavljuju predizbornu propagandu, što uključuje i njihove veb stranice.
U Srbiji je ove godine promenjen Zakon o elektronskim medijima, kojim se zabranjuje funkcionerska kampanja.
Zato je medijima bilo zabranjeno da od 24. marta do 1. aprila da izveštavaju o aktivnostima funkcionera koji su i kandidati na izborima sa otvaranja infrastrukturnih radova i objekata.
Izborne kampanje stranaka u eri društvenih mreža ne staju, već se sele na platforme kao što su Fejsbuk, Tviter ili Jutjub, a državne institucije nemaju delotvorne mehanizme za njihovo ograničavanje.
Zabrana obavljanja izborne kampanje odnosi se i na tradicionalne medije, odnosno TV i štampu, i ne može se kazniti niko ukoliko se reklamira putem interneta ili na bilbordima.
