Obavezno elektronsko fakturisanje, koje će početi da se primenjuje od 1. maja ove godine, već je donelo niz nedoumica i problema privrednicima. Jedno od nerazjašnjenih pitanja je da li preduzeća u mirovanju imaju obavezu podnošenja zahteva za nove kase za elektronsko fakturisanje.
Poslovni konsultant iz agencije TYB Consulting Milica Trifunović kaže da se preduzetnici koji su privremeno prekinuli svoju delatnost, tačnije prešli u status mirovanja, smatraju obveznicima nove fiskalizacije onog trenutka kada nastave svoju delatnost.
„Ukoliko posle mirovanja preduzetnici planiraju i konačno gašenje preduzetničke radnje ne smatraju se obveznicima nove fiskalizacije. Preduzetnici koji su uzeli subvenciju za novu kasu, a ne nastave poslovanje već krenu u postupak gašenja radnje, morali bi da vrate subvenciju uzetu od države“, objašnjava Trifunović za Biznis.rs.
Naša sagovornica ističe da je bitno napomenuti da privremeni prestanak obavljanja delatnosti (tzv. mirovanje) mogu registrovati samo preduzetnici, dok ta mogućnost nije predviđena za ostale pravne forme (d.o.o, a.d, o.d. i dr.). Porezi i doprinosi se ne plaćaju za ceo period mirovanja.
Zbog problema sa likvidnošću preduzetnici se odlučuju da ponekad zamrznu plaćanje poreza i doprinosa, usled odlučivanja za opciju „mirovanja“.
„Opcija zamrzavanja poreza i doprinosa moguća je usled mirovanja i predstavlja izbor samog preduzetnika, u zavisnosti od toga da li želi da nastavi da koristi zdravstveno osiguranje ili ne“, navodi Trifunović.
Postoji mogućnost da preduzetnik nastavi da plaća doprinose u periodu privremenog prekida delatnosti. Za ovu opciju se odlučuju oni koji žele da nastave da koriste zdravstveno osiguranje, jer u privremenom prekidu preduzetniku zdravstvena knjižica više nije overena, pa nema zdravstveno osiguranje.
Kada su u pitanju takse, konkretno naknada za zaštitu životne sredine je propisana uredbom koja određuje da je obveznik dužan da podnese prijavu sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade, i to do 31. jula svake godine za koju se utvrđuje naknada.
Ukoliko preduzetnik u okviru jedne poslovne godine ostvaruje prihod, a zatim registruje privremeni prekid obavljanja delatnosti, to ga ne oslobađa obaveze podnošenja prijave i plaćanja naknade za zaštitu životne sredine zato što je jedan od kriterijuma za utvrđivanje visine naknade upravo prihod ostvaren u jednoj kalendarskoj godini.
„Nadležni organ utvrđuje naknadu za odgovarajuću kalendarsku godinu u kojoj je preduzetnik imao prekid obavljanja delatnosti srazmerno periodu obavljanja aktivnosti. Ukoliko preduzetnik miruje cele kalendarske godine dužan je da podnese prijavu, ali ne plaća naknadu pošto nije ni ostvario prihode u toku mirovanja“, objašnjava Milica Trifunović.
Mirovanje preduzeća
Privremeni prekid delatnosti kod Agencije za privredne registre (APR) nije isto što i zatvaranje preduzetnika, odnosno brisanje iz registra. Kada uđete u pretragu preduzetnika na sajtu APR-a videćete da preduzetnik koji je u privremenom prekidu i dalje ima status ‘aktivan’. Privremeni prekid delatnosti i brisanje preduzetnika iz registra su dve potpuno različite aktivnosti koje imaju različite implikacije po preduzetnika.
