Filtracijom kroz đubre, voda sa raznim štetnim materijama dospeva u zemljište, iz zemljišta stiže do biljaka, iz biljaka do životinja, a preko njih i do nas i naših tanjira.
Nedeljno u sebe unesemo oko pet grama plastike – proporcionalno jednoj kreditnoj kartici, a najveći izvor mikroplastike koju unosimo je voda, podaci su Svetske organizacije za prirodu.
Ovo nije odlaganje smeća – ovo je nekultura!
Divlje deponije kao pečurke. Na divljim deponijama koje niču na svakom koraku završi, prema procenama, petina komunalnog smeća Srbije. Ima ih oko 4.500…
Koliko god da ih ima – štetne su i opasne.
Podaci o karakteristikama divljih deponija koje je Agencija putem mobilne aplikacije „Ukloni divlju deponiju“ uz pomoć građana i lokalnih samouprava prikupila kažu, da su u Vojvodini neke od deponija na površini i od desetak kvadratnih kilometara. Takođe, svaka četvrta deponija nalazi se u blizini naselja i reka. Stanovništvu koje tu živi zato prete najezde miševa i pacova, a postoji i stalna opasnost od širenja zaraznih bolesti.
U većini slučajeva divlja smetlišta se nalaze u seoskim sredinama. Ona nastaju najčešće zbog nedostatka sredstava za pružanje najosnovnijih usluga kao što su sakupljanje, transport i sanitarno odalaganje otpada.
Divlje deponije, odnosno, neregulisana smetlišta predstavljaju prostor na kome se otpad odlaže nelegalno. Obično se nalaze pored puteva i reka, ali i na nepristupačnim područjima, poput vrtača. Na divlje deponije odlaže se sve: od starih šporeta i tepiha, preko stakla i šuta, do metala i kartona. Njihov tačan broj se ne zna, jer nastaju i nestaju toliko brzo da je te promene teško ispratiti.
U poslednjih nekoliko dana, redakciji Ozon Media se obratio veliki broj građana, mahom Mitrovčana, ali i meštana Zasavice, Laćarka, Kuzmina i Martinaca, sa istim problemom, a to je divlja deponija, preciznije bacanje animalnog otpada, nameštaja, delova tehnike itd.
Od pre dva meseca meštani Zasavice žale se na deponiju koja se nalazi u njivama, nadomak seoskih kuća. Smatraju da nadležni treba da uklone ovu deponiju, jer oni ne mogu do svojih njiva, a radovi počinju. A kako je nastala ova deponija, svi se slažu: Meštani ostavljaju smeće jer nemaju gde sa njim.
„Ljudi nemaju gde da bacaju, već smisle sami šta će s tim“, kaže jedna meštanka.
Jedan od problema u ovom selu je i nezainteresovanost nekih meštana da svoj otpad iznose u kantama ispred kuća, kako bi nadležni odneli otpad na deponiju “Srem –Mačva”.
“Ja plaćam odnošenje smeća, iako nemam ugovor sa Komunalijama, znam da mnogi ne plaćaju i znam da meštani ne vode računa, pa naravno da očekujem da nadležni reše ovaj problem. Čekamo dva meseca da se reši ova deponija”, kaže meštanin Zasavice.
Za divlje deponije, između ostalog, zadužena je Komunalna inspekcija Grada Sremska Mitrovica, i rešavanje ovakvih problema je u njihovoj nadležnosti. Meštani često ne znaju da ugovor ne potpisuju, jer je Opštinskom odlukom, još od 2014. Godine, obavezno plaćanje komunalnih usluga, odnošenje smeća.
Dešava se često,, kako saznajemo, da neki od meštana ne iznesu kante u dane kada se smeće odvozi i smatraju da nema potrebe da račun i plate.
Problem divlje deponije u Zasavici, ali i u ostalim selima Opštine Sremska Mitrovica nije lako rešiv.
Nadležni nisu u mogućnosti da istovremeno reše sve deponije, krenu sa saniranjem u jednom selu, nastave dalje, i dok se sanacija ne završi u onom prvom, očišćenom selu, stvori se nelegalna deponija ponovo. I tako u krug…
Ko je kriv, to se ne zna, ili ne želimo da znamo
Kada se desi da neko baci smeće, Komunalna inspekcija po pozivu izlazi na teren na kome konstatuje problem i napiše izveštaj, jer počionioca u ovom slučaju ne zatiče na licu mesta. Dakle, kada neko baci smeće ili leš uginule životinje, obično se desi da to uradi kada nema nikog u svojoj okolini i teško je utvrditi o kojoj osobi je reč. Tu Komunalnoj inspekciji ostaju „vezane ruke“ jer je počinioca praktično nemoguće pronaći, i problem ostaje nerešen.
Kako ističu iz Komunalne policije Grada Sremska Mitrovica, u Mitrovici postoji gradska deponija, ali nažalost, malo seoskih stanovnika je koristi.
Deponije su stara priča, a čini se, već sasvim odomaćena. Primer je Laćarak, gde se deponije godinama unazad stvaraju na sve strane.
Deponije u Laćarku postoje već dugi niz godina i predstavljaju veliki ekološki problem. U jednom trenutku deponija se prostirala se na 19.000 metara kvadratnih, a procenjuje se da se na toj deponiji nalazilo oko 15.000 tona otpada.
Iako je na inicijativu saveta Mesne zajednice Laćarak, kao i meštana okolnih sremskih sela, više puta vršeno čišćenje i krčenje deponije, isti problem se stalno ponavlja, a to je bacanje smeća i animalnog otpada.
Malo je poznato da je pre desetak godina, Sremska Mitrovica uspostavila program saniranja divljih deponija i dobila mogućnost da joj za ove namene budu dodeljena novčana sredstva od vlade Srbije.
Za saniranje smeća na konkursu Fonda za zaštitu životne sredine odobreno je tada 10 miliona dinara i potpisan ugovor za projekat ‘’Očistimo divlju deponiju u Laćarku’’.
Projekt je završen, deponija je uklonjena za dvadesetak dana, nakon čega je zemljište rekultivisano i posađeno je drveće.
Ali nažalost, nakon završetka radova, u kratkom vremenskom roku, nastala je nova deponija. Da li pored prethodne, ili na istom mestu, nije ni važno, važno je da je nastala i da se svest ljudi nije promenila. Deponije rastu, iz dana u dan, otpad se baca i ozbiljno ugrožava zdravlje svih nas.
Pravo rešenje je da se poboljša svest ljudi, da je za kvalitet njihovog zivota važno da svoj otpad bacaju na Gradsku deponiju a ne gde im je to „zgodno“ ili „usput“.
Zbog toga su u Sremskoj Mitrovici putem inicijative pokrenuli projekat formiranja reciklažnog dvorišta, prvog reciklažnog centra ovakve vrste u Srbiji. Ovaj projekat su nazvali “Za nula otpada u Sremskoj Mirovici”.
U Sremskoj Mitrovici postoji veliki problem koji izazivaju pojave malih divljih deponija u gradu. Sugrađani pored postojećih kontejnera koji su namenjeni za otpad ostavljaju sav svoj kabasti otpad. Lokalno komunalno preduzeće zbog nedostatka opreme nije trenutno u mogućnosti da odnosi ovakav otpad. Iz ovog razloga, JKP „Komunalije“ je želeo da omogući reciklažno dvorište za grad.
Za ovaj prostor je spremno 8 kontejnera od 7m3, u koje se razvrstava 8 vrsta otpada koje nije moguće razvrstati u kućni otpad. Projektom će se smanjiti 80% malih divljih deponija koje se trenutno nalaze po celom gradu i kao i račun za komunalne usluge prema građanima. Za realizaciju ovog programa bilo je potrebno oko 2 miliona dinara.
Formiranjem reciklažnog dvorišta, sprečiće se nepropisno odlaganje kabastog otpada poput nameštaja, bele tehnike ili veće količine baštenskog otpada. Građani mogu sopstvenim prevozom da dovezu i potpuno besplatno odlože otpad, koji će biti separiran i spreman za dalju reciklažu. Projekat je u potpunosti finansiran donacijama privrednika i kompanija iz Sremske Mitrovice, kao i sredstvima drugih organizacija, pa je tako kontejnere za ovaj prostor donirala kompanija “Metalfer”.
Prema Zakonu o upravljanju otpadom, deponije u Srbiji u nadležnosti su opština. Evidentno je, međutim, da građani masovno krše zakon.
To što krše zakon, nije izgleda bitno građanima, ali ono što je bitno, jeste, da ne zaboravimo, filtracijom kroz đubre, voda sa raznim štetnim materijama dospeva u zemljište, iz zemljišta stiže do biljaka, iz biljaka do životinja, a preko njih i do nas i naših tanjira.
Postoji mnogo načina da se problem reši, pitanje je da li sami građani žele da reše problem. Nije dovoljjno vikati, pisati po društvenim mrežama, buniti se… Potrebno je da svako ponaosob prihvati problem i pokuša da utiče na sebe, pa zatim i na svoje okruženje.
