Prema ovom zakonu, ako jedan od dana kada se praznuje državni padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana.
Prema Zakonu o radu, svako ko radi na dan državnog ili verskog praznika koji priznaje država, ima tada pravo na uvećanu zaradu. Dnevnica se uvećava onoliko koliko je utvrđeno opštim aktom preduzeća ili ugovorom o radu, ali to ne može biti manje od 110 odsto od osnovice plate.
Ove godine ćemo praznovati neradno i, 15. i 16. februara, kada se obeležava Dan državnosti Srbije, Sretenje. Ovi dani padaju u utorak, odnosno sredu.
Neradno će se četiri dana praznovati i pravoslavni Vaskrs – od Velikog petka do drugog dana Vaskrsa, tačnije od petka, 22. aprila zaključno sa ponedeljkom 25. aprilom. Nedelju dana kasnije, opet ćemo neradno obeležiti Praznik rada – 1. i 2. maj, a kako 1. maj ove godine pada u nedelju, neće se raditi ponedeljak i utorak, odnosno 2. i 3. maj. Obeležićemo neradno i Dan primirja u Prvom svetskom ratu 11. novembar.
U Republici Srbiji praznuju se i radno obeležavaju, pa u ovoj godini radno se obeležava Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu – 22. aprila, Dan pobede – 9. maja, Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu – 21. oktobra i Vidovdan-spomen na Kosovsku bitku-28. juni.
Zaposleni imaju pravo da ne rade u dane određenih verskih praznika. Pravoslavci – na prvi dan krsne slave, Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica – na prvi dan Božića 25. decembar i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, koji se ove godine prema njihovom kalendaru obeležiti 15, 16, 17. i 18. aprila.
Pripadnici islamske zajednice imaju pravo da ne rade na prvi dan Ramazanskog bajrama, 2. maj i prvi dan Kurbanskog bajrama, 9. jul, a pripadnici jevrejske zajednice – na prvi dan Jom Kipura, 5. oktobra.
