SREMSKA MITROVICA. Ovaj penzioner posljednjih godina aktivno pomaže svojim sugrađanima. Sa ponosom govori kako mu još uvijek nije promakla nijedna bačena prazna flaša, papirić ili bilo koje smeće u njegovom naselju.
„Ja ne mogu da ne radim ništa. Bude mi drago kada vidim da je otpad u mom naselju pravilno bačen. Ako nije, krenem i pokupim prazne plastične plaše I sve uredno ubacim na mesto za plastični otpad. Mnogi ljudi ne osjećaju potrebu da pomognu nekome. Ja nisam takav. Sarađujem sa svima onima koji mogu pomoći kada je to nekome potrebno, ne radim za novac, ja volim da je mesto gde živim čisto I uredno. Tako je svima lepše“, priča nam Luka.
Ovaj 83-godišnji penzioner kosi travu svima koji to ne mogu učiniti, ide u podavnicu za ljude koji to sami ne mogu, zbog bolesti ili starosti i prikuplja otpad po naselju i pravilno ga odlaže. Dobra dela je počeo činiti od odlaska u penziju.
„Otišao sam u penziju sa radnog mesta profesionalni kamiondžija, radio sam za MitroTrans. Obišao sam ceo Svet. U blok B sam se doseleio kao dete, 1956. godine, iz Bosne. Prezime je naša porodica dobila po reci Usorac, po reci kod Doboja, koja se uliva u Bosnu. Bude mi drago kada vidim da je otpad u mom naselju pravilno bačen. Ako nije, krenem i pokupim prazne plastične plaše I sve uredno ubacim na mesto za plastični otpad. Mnogi ljudi ne osjećaju potrebu da pomognu nekome. Ja nisam takav. Sarađujem sa svima onima koji mogu pomoći kada je to nekome potrebno, ne radim za novac, ja volim da je mesto gde živim čisto I uredno. Tako je svima lepše“, priča nam Luka.
Nisam kafedžija, ujutru popijem kafu, odem na pijacu, završim šta imam i krenem da radim. “Hranim I pse pred radnjom. Njih ovde ostave vlasnici, ili sami dođu u grupi, meni je žao da su gladni pa ih nahranim, kada dođu u naselje”, priča Luka.
Mesna zajednica blok B, redovno održava travnjak oko zgrade MZ, ali Luka ne dozvoljava da se tu nađe ni jedan papirić. U naselju ga svi poznaju, čuven je po tome da svaki dan nešto radi.
On je zaista poseban. Sam se ponudi da pomogne, za pomoć ne traži nikakvu nadoknadu, naravno, často ga ljudi za pomoć oko sređivanja dvorišta, kažu komšije. On je prilično neverovatan čovek, sa 83 godine kao momak, ni rad na građevini mu nije stran. Osim što svi znamo da će biti prvi tu kada je potrebna pomoć, zna da odradi posao koje ni mladići često neće da rade.
Najbolje od svega, ovo je samo deo priče penzionera Luke, on živi život punim plućima. U naselju kažu da je pravi šarmer. Živi sam, pa redovno kavaljerski šarmira gospođe koje takođe žive same. Pravi im društvo u parkiću u naselu, nasmeje i ispuni penzionerske dane. Kažu i da ima devojku sa kojom se često nalazi na klupi, kada vreme to dozvoli.
Neka nam njegov način odnosa prema zajednici i ljudima svima bude uzor.
