Oni koji su preležali kovid 19 bez sumnje su ostvarili veliku pobedu. Međutim, ne bi trebalo da smetnu s uma da potpuni povratak na staro, pre bolesti, treba da ide polako. Doktorka Katarina Bajec za portal Nova.rs priča kada je u redu da se pacijenti koji su imali relativno lakšu kliničku sliku vrate fizičkoj aktivnosti kao pre bolesti, ali i kako da se hrane i koje suplemente da uzimaju.
Šetnja najranije nedelju dana posle izlečenja
“Mi lekari se uvek trudimo da utičemo na svakog da prihvati fizičku aktivnost što je više moguće. Međutim, kada je virus korona u pitanju, stvari su drugačije. Budući da i danas, posle više meseci pandemije, još uvek postoje nepoznanice, korona za sve nas predstavlja jedan stalan znak pitanja. Takav je slučaj i sa fizičkom aktivnošću. Dve reči koje bi najbolje objasnije kako joj se treba vratiti nakon preležanog kovida jesu – polako i postepeno”, kaže dr Bajec.
Ona ističe da je Institut za medicinu sporta u Njujorku nedavno objavio listu preporuka o tome kada se vratiti fizičkoj aktivnosti nakon blaže do umerene kliničke slike kovida.
“Tako, recimo, prema njihovim preporukama, oni koji su imali blage respiratorne tegobe u sklopu kovid infekcije mogu da se vrate fizičkoj aktivnosti manjeg intenziteta, poput lagane šetnje, najranije nedelju dana nakon negativnog testa i povlačenja svih simptoma korone. S druge strane, osobama koje su imale komplikacije na srčanom mišiću, poput poremećaja ritma ili miokraditisa, povratak fizičkoj aktivnosti se ne savetuje pre minimum šest meseci, a i tada treba konsultovati kardiologa”, kaže za portal Nova.rs dr Bajec.
Ona priča da čak i asimptomatski nosioci virusa korona treba da budu pažljivi.
“Čak i oni u prvim danima nakon negativnog testa ne treba da pređu 50 odsto svoje kondicije koju su imali pre pozitivnog testa i treba postepeno da podižu stepen fizičke aktivnosti.”
Doktorka napominje da i autori ovih preporuka kažu da sve savete treba uzeti s rezervom jer kod korone nema univerzalnog modela koji važi za sve.
“Svaku crvenu zastavicu treba ispratiti. Zaboravite na to da nedelju dana nakon bolesti treba odmah da vratite aktivnost na nivo od pre bolesti. Najvažnije je osluškivati i pratiti svoj organizam. Treba se postepeno vraćati svakodnevnim aktivnostima, uključujući i fizičku aktivnost. I nikako ne terati sebe preko svojih trenutnih mogućnosti”, kaže dr Bajec i dodaje da je najbolje konsultovati lekara i o tome kada se vratiti fizičkim aktivnostima, i o tome kog intenziteta treba da budu.
Ishrana – raznovrsna
Što se tiče ishrane, tu nema posebnih preporuka budući da one koje važe uvek i sada treba primenjivati.
Kao što uvek i savetujemo, ona treba da bude uravnotežena, sa dosta svežeg voća i povrća, koji su izvor važnih vitamina i minerala. Takođe, ne treba zaboraviti izvore proteina, poput ribe i mesa, ili određenih biljnih namirnica, za one koji ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla.”
Nezaobilazni vitamin D
I kod uzimanja suplemenata najbolje je da se pacijenti koji su preležali kovid pre svega konsultuju s lekarom.
“Generalno, u zimskim mesecima nije naodmet uzeti suplementaciju vitamina D jer poslednjih godina zaista živimo u tihoj epidemiji deficijencije vitamina D. Ukoliko se uzimaju multivitaminski preparati, onda nema potrebe odvojeno uzimati vitamin D, C, cink i ostale suplemente jer sadržaj vitamina i minerala u multivitamisnkim preparatima odgovara preporučenim dnevnim dozama”, zaključuje dr Bajec.
Simptomi korone iz dana u dan: Deseti je najopasniji
Prema nedavnom istraživanju koje su sproveli istraživači iz bolnice Dzongnan sa Univerziteta Vuhan, sličan obrazac simptoma utvrđen je među 140 pacijenata koji su imali pozitivan test na virus i utvrđen je okvirno vremenski sled javljanja simptoma.
Istraživanje je sugerisalo da se kod oko 99 odsto pacijenata pojavila visoka temperatura, a više od polovine je osećalo umor i imalo suvi kašalj. Otprilike trećina je takođe imala bolove u mišićima i otežano disanje.
Evo vremenskog sleda koji pokazuje kako se simptomi razvijaju kod većine pacijenata:
1. dan: Prvi simptom koronavirusa obično se pojavljuje u obliku groznice. Neki mogu osetiti umor, bolove u mišićima i suv kašalj, a manji broj njih ima proliv ili mučnine dan do dva pre. Ti simptomi obično traju četiri dana.
5 dan: Pacijenti mogu patiti od bolova u grudima i otežanog disanja – posebno ako su stariji ili imaju već neke hronične bolesti.
7. dan: Prema studiji Univerziteta u Vuhanu, ovog dana odlučuje se treba li pacijenta hospitalizovati ili može ostati u samoizolaciji.
8. dan: Na ovaj dan kod teško obolelih od kovida razvija se sindrom akutnog respiratornog distresa (ARDS), bolest kod koje se u plućima nakupljaju tečnosti.
10. dan: Ako simptomi nastave da se pogoršavaju deseti dan pacijent će veroatno biti primljen u jedinicu intenzivne nege. Ovi pacijenti verojatno imaju jače bolove u trbuhu i nedostatak apetita nego kod blažih slučajeva.
17. dan: Obično se na ovaj dan ljudi koji se oporave ili imaju blage simptome otpuste iz bolnice.
Iako naučnici i medicinski istraživači još uvek rade na razvoju klinički odobrene vakcine, potrebno je i dalje biti na oprezu i pridržavati se propisanih mera kako bi se zaustavilo širenje virusa. Osim toga, ako se osećate zaraženim ili imate simptome, poželjno je da se izolujete od drugih barem dve sedmice ili dok testom ne utvrdite da ste negativni, prenosi E-Times.
Izvor Nova
