Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević naveo je da su obaveznost srednje škole, državna matura i uvođenje obogaćenog jednosmenskog rada u srednje škole, neke od novina koje u oblasti srednjeg obrazovanja i vaspitanja i celoživotnog učenja predviđa nova Strategija razvoja obrazovanja i vaspitanja do 2027. godine.
On je kazao da je „najveća poluga“ Strategije državna matura koja bi trebalo da se polaže u junu 2022. godine. Ministar je naveo da ona može biti opšta, stručna i umetnička i trebalo bi da zameni prijemni ispit na visokoškolskim ustanovama.
Prema njegovim rečima, dualno obrazovanje je na određen način doprinelo povećanju obuhvata u srednjoj školi.
Na skupu u Klubu poslanika ministar Šarčević se osvrnuo i na reformu gimnazija koja je već započela, a koja zauzima značajno mesto i u novoj Strategiji.
– Jedan od reformskih zadataka je i reforma gimnazija koja je već pokrenuta. Ne samo sa izbornošću programa, ne samo izmenom kurikuluma u prvoj i drugoj godini, nego i boljom ponudom programa za nadarene učenike – naveo je ministar i dodao da su gimnazije na reformu čekale 40 godina.
On je podsetio da će od septembra u gimnazijama biti tri nova programa za nadarene učenike za geografiju i istoriju, za scenske i audio vizuelne umetnosti i za sport, ali i da se u pojedinim gimnazijama uvodi program Međunarodne mature.
Prethodno su uvedena i odeljenja za nadarene za informatiku, kao i hemiju i biologiju.
Inicijalno obrazovanje nam je jako važna tema za sve nivoe obrazovanja. Cilj nam je da imamo dobro obrazovane mlade ljude, naglasio je ministar.
On je kazao da predstoji veliki posao u pojedinim delovima oko srednjeg stručnog obrazovanja u vezi jačanjem komponente preduzetništva i povezivanje srednjeg stručnog obrazovanja sa visokim strukovnim obrazovanjem i modelima celoživotnog učenja.
Ministar je istakao i značaj obogaćenog jednosmenskog rada. On je naveo da će osim 204 osnovne škole koje su uključene u taj projekat, od septembra biti uključeno i prvih 50 srednjih škola.
On je izrazio očekivanje i da će uvođenjem platnih razreda biti rešen i problem deficitarnih kadrova za rad u prosveti. Kako je naveo, to pitanje se može rešiti i stipendiranjem budućih prosvetnih radnika.
Šarčević je najavio i da će se nastaviti postupak licenciranja direktora obrazovnih ustanova, navodi se na sajtu ministarstva.
