Dvadesetogodišnji Nikola Todorović iz Salaša Noćajskog u sportu je skoro ceo svoj život, nekada kao aktivni fudbaler, a od 2019. godine kao fudbalski sudija.
“Sportom sam počeo da se bavim sa nepunih 6 godina kada me je tata, inače dugogodišnji fudbaler, kasnije i trener, odveo u školu fudbala “Dadex”, tamo sam se zadržao dve godine da bih zatim prešao da igram u školi fudbala “Sirmium”. Iz “Sirmiuma” prelazim u pionirsku ekipu “Podrinja” iz Mačvanske Mitrovice, a nakon određenog vremena i mog stasanja za stariju kategoriju postajem član svog seoskog kluba, odnosno kadetskog tima “Budućnosti” iz Salaša Noćajskog”, objašnjava mladi Nikola.
Iz Salaša on se, posle dve godine, ponovo seli na teren u Mačvansku Mitrovicu gde je i dalje igrao za kadete. Za seonirski tim prvi put je zaigrao upravo u “Budućnosti” i to 2018. godine, ali tu je već bio kraj njegove igračke karijere, jer je već na početku prolećnog dela sezone počeo da sudi.
“Nikad o tom poslu sudije nisam ranije razmišljao i iskren da budem u tu priču sam se uključio sasvim spontano. Jednom prilikom sam čuo da se vrši upis u školu sudija i ta ideja mi se u trenutku učinila zanimljivom, tako da sam se odmah sutradan i prijavio u pomenutu školu. U početku sam bio skeptičan, nisam verovao da će mi se to toliko dopasti, te da će moje interesovanje za posao sudije biti kratkog dah i da ću se brzo vratiti na teren kao igrač, međutim prevario sam se. Bilo je dovoljno da sudim na samo nekoliko utakmica i da donesem odluku o kojoj nisam mogao ranije ni sanjati, a to je da fudbal u potpunosti napustim kao igrač, ali da mu se potpuno posvetim kao sudija”, nastavlja Salaščanin.
On kaže da tu odluku nije bilo lako doneti, ali je shvatio da ukoliko želi da se ozbiljno bavi poslom sudije, mora mu se maksimalno posvetiti, što bi bilo nemoguće da je i dalje nastavio biti aktivan igrač.
“Poželeo sam da se bavim poslom sudije na jednom ozbiljnijem nivou i sasvim racionalno razmišljao o tome koliko taj posao zahteva vremena, angažovanja i jednostavno ne bih tu svoju zamisao mogao ostvariti da sam nastavio da igram fudbal uporedo”, kaže Nikola.
Ono što ga je pozivu sudije najviše privuklo jeste činjenica da je sudija neko čije odluke se na terenu moraju poštovati, što je sudija neko ko ima autoritet na terenu i neko ko je zadužen da deli pravdu, što je, kako sam naglašava, nekada zaista teško.
“Sada sam trenutno sudija u Sremskoj ligi, pre toga sam sudio Međuopšinsku ligu Srema, a svoju karijeru, da je tako nazovem, počeo sam u najnižem stepenu takmičenja, odnosno Opštinskoj ligi Sremska Mitrovica, u kojoj svakako sve sudije našeg grada počinju”, priča Salaščanin.
On dalje objašnjava kako se iz jednog, prelazi na dugi nivo takmičenja.
“Prvo se pohađa seminar, zatim se za svaki nivo moraju ispuniti određene fizičke norme, a onda sledi i test znanja. Naravno, što je viši rang to su i testovi teži, kao i norme koje nije lako ispuniti i zahtevaju zaista dobru fizičku spremnost”, objašnjava mladi sudija.
Prema rečima Nikole, a iz njegovog dosadašnjeg iskustva, u današnje vreme je teško biti sudija, ali ništa lakše nije bilo ni ranije, veruje on.
“Pritisak je sastavni deo ovog posla, jer mi smo tu da presuđujemo i u jednoj meri odlučujemo ishod utakmice, tako da su vrlo često, da ne kažem uvek, sve oči su uperene u nas kako od strane igrača na terenu, onih na klupi, trenera i ostalih iz štaba, tako i publike. Zato uvek moramo biti maksimalno skoncentrisani i psihički spremni za utakmicu, nema tu puno prostora za greške, jer sa greškama gubite autoritet i poštovanje na terenu, a naravno možete i oštetiti neki tim, a to se ne prašta. Što znači prvenstveno je za nas važno da ne grešimo, a zatim i za timove”, iskren je Nikola.
Za kraj on dodaje da mu je posao sudije puno toga lepog doneo, pre svega poštovanje u svetu fudbala, ali i generalno sporta, puno poznanstava i druženja.
“Кada prođe vanredna situacije zbog virusa korona i sve ovo što se trenutno dešava kod nas u zemlji, ali i u čitavom svetu nadam se da ću nastaviti sa daljim napredovanjem, jer svakako ne želim da se zadržim na ovom nivou takmičenja nego da idem što dalje mogu”, završava mladi Salaščanin.
