Sremska Mitrovica – Ni Sremska Mitrovica, Srbija, pa ni ceo svet nije mogao da očekuje da će se desiti ono što se upravo dešava. Virus korona paralisao je skoro pa sve i malo je onih na čije živote ovaj smrtonosni virus nije uticao. Neki su ga dočekali više, neki manje spremni, ali činjenica je da se niko nije nadao da će od njega oboleti, sada već preko 730.000 ljudi, a umreti skoro 35.000. Broj obolelih i umrlih se povećava iz dana u dan, a nažalost ovoj krizi, kako se čini, ne nazire se kraj.

Poljoprivreda ne stoji to je sigurno, pa tako dok naši ratari uveliko obavljaju prolećnu setvu čak i tokom vanrednog stanja, pitali smo privrednike, male i srednje preuzetnike kako oni ovih dana funkcionišu, koliko su bili spremni na ovu situaciju i da li su i kako su joj se prilagodili.

Možda najpogođenije grane privrede su turizam i ugostiteljstvo, a nešto o tome nam je rekla preduzetnica Jelena Filipović iz picerije “Balkan”.

“Naravno da nismo bili spremni za ovu situaciju i naravno da je taj momenat kada je doneta odluka o vandrednoj situaciji izazvao veliku paniku i strah među ljudima koji rade kod privatnika i koji žive vrlo skromno, od plate do plate. Ja kao preduzetnik se nisam toliko zabrinula za svoju egzistenciji, jer imam neke druge izvore prihoda i ušteđevinu, ali sam osećala moralnu obavezu i odgovornost prema ljudima koji rade kod mene i koji su na ivici egzistencije. Razmišljala sam šta da učinim i na kraju odlučila da uradim sve što mogu da ljude oko sebe održim, što bi rekli na infuziji. Kapacitet posla je oko 30% u odnosu na period pre vanredne situacije, ali je dovoljan da moji zaposleni ostvare neku dnevnicu i da nešto rade, jer bi poludeli u kući i bez posla i sredstava za život. Svi oni, kao uostalom i većina populacije u Srbiji, su zabrinuti i plaše se. U početku su se plašili i policije i virusa, jer kod svojih kuća imaju malu decu, ali sad je manja tenzija, jer smo obezbedili sve mere zašite i dezinfekcije, a i drugačiji je osećaj kada vidiš da ne radiš samo ti, nego da ima još ljudi koji svakodnevno idu na posao. Za sad smo zadovoljni, onoliko koliko je to u ovoj situacije moguće biti, svi se solidarišu sa situcijom, radimo, opet po malo zarađujemo i nismo stalno u kućama”, kaže Filipović.

Ona dodaje da još uvek nije razmišljala o tome kako će platiti račune, doprinose i poreze.

“Za sada čekamo da se ovo završi i nadamo se da će država imati razumevanja za nas što se borimo i žrtvujemo. Najvažnije je da svi ostanemo zdravi”, završava Filipović.

Snežana Zdjelarac, vlasnica frizersko – kozmetičkog salona “Dolly” kaže da onaj ko je pratio situaciju vezanu za virus korona u svetu mogao je naslutiti da će isti doći i u Srbiju, da je to samo pitanje dana.

“Živimo u vremenu i državi u kojoj treba da budemo spremni na loše stvari. Svako ko je pratio situaciju u svetu, trebao je da očekuje dolazak virusa i u našu zemlju, prosto samo je bilo pitanje časa kada će se i kod nas pojaviti. Onog trenutka kada je korona registrovana u Srbiji ja sam rešila da zatvorim salon i to bez neke posebne pripreme, jer na moju sreću potrošni materijal koji koristim u radu nije brzo kvarljiv. Trošak kirije, računa, doprinosa i plata ne doživljavam kao neku veliku štetu, mnogo veću štetu bih nanela sebi i drugima kada bih radila i ponašala se nesavesno. Moji saradnici i ja smo odlazili u salon da uradimo samo što je bilo hitno, a sada svojim klijentima pružam pomoć u vidu informacija kako da nešto urade bez nas i u svojim domovima. U kontaktu sam sa brojnim poslovnim ljudima i vidim da je mnogima dosta teže nego meni i strah je u velikoj meri prisutan, ipak uprkos kompletno lošoj situaciji, meni prija što trenutno ne radim, posvetila sam se sebi i svojoj porodici za koju inače preostane jako malo vremena kada svakodnevno idem na posao. Sada radim na marketingu i na nekim stvarima koje zahtevaju celodnevni rad”, kaže Zdjelarac.

Iz kompanije “Vreko” DOO priznaju da nisu u potpunosti bili spremni za dolazak korona virusa u Srbiju, ali da su čim se pojavio prvi slučaj u zemlji takođe i po hitnom postupku preduzeli sve potrebne mere u cilju bezbednosti svojih zaposlenih. Postavljene su dezo podne barijere na svim ulazima u prostorije kompanije, deninfekciona sredstva za ruke, obezbeđene su maske, rukavice za zaposlene, koji pored svega toga imaju i posebne uniforme za rad, a koje su obavezne.

Razmak između zaposlenih u procesu proizvodnje je i do 20 metara.

“Celokupna psihološka situacija nije sjajna, ali moramo i jesmo preduzeli sve potrebne moguće mere kako bi ostali bezbedni i zdravi i na taj način zaštitili i sebe i druge”, poručuju iz rukovodstva ove mitrovačke kompanije.

Iz lanca apoteka “Bela ruža” kažu da su situaciju pomno pratili i da se reagovalo čim se virus pojavio u zemljama iz okruženja.

“Dok je korona virus buktao u Кini, Кinezi koji žive kod nas kupovali su maske i bezkontaktne toplomere i slali ih u domovinu. Menadžment tim „Bele ruže“ je pri prvoj pojavi korone u okruženju, odnosno okolnim zemljama reagovao tako što smo se snabdeli antibiotocima, suplementima, vitaminom c pre svega i ostalim preparatima za imunitet, zatim antihipertenzivima i lekovima za dijabetičare, maskama FFP2, rukavicama, asepsolom, vizirima, a alkohola već tada apsolutno nije bilo u nabavci. Кada je proglašeno vandredno stanje, potražnja je porasla višestuko”, kažu iz apoteke.

Od uvođenja vandrednog stanja u Srbiji, pa do sada u apotekama “Bela ruža” pacijenti mogu da kupe: asepsol za dezinfekciju prostorija, ruku, gelove za suvo pranje ruku, maramice sa bezalkonijum hloridom, vizire, rukavice za jednokratnu upotrebu i hirurške maske od prošle nedelje koje raspoređuje po apotekama RFZO.

“Hirurških maski nam ponestaje, ali sve ostalo od sredstava za dezinfekciju, medicinskih sredstava i lekova ima dovoljno”, poručuju iz apoteke .

Biti spreman na nešto, kako kaže veterinar Radović, znači i biti upoznat sa tim.

“Pošto niko na svetu nije pripremljen na nepoznate stvari glupo bi bilo reći da se ovo spremno dočekalo. U stvari najveći je problem sistema koji dopusti da se kola voze unazad. Svest svakog pojedinačno nosi sigurnost zajednice. U moju ambulantu vlasnici ne ulaze bez preke potrebe. Pas se od vlasnika uzme ispred ambulante i nakon izvršene trijaže se saopšti dijagnoza ili potreba za daljim dijagnostičkim pregledima. Rade se uglavnom hitni slučajevi, a to zavisi od moje procene posle razgovora vlasnikom životinje”, kaže Radović i dodaje da je čitava situacija u kojoj se nalazimo mentalno izazovna i da je u ovim trencima izuzetno važna edukacija stanovništva.

Novak Samardžić, Mitrovčanin zaposlen u jednoj beogradskoj firmi ističe da su se samoorganizovali i pre nego što je Vlada donela određene uredbe i mere.

“Firma je pripremljena samo zbog toga što smo se samoorganizovali pre preporuka Vlade. Procesi su usporeni zbog poštovanja pravila higijene, ali teško je to činiti duži vremenski period, jer jednostavno ljudi izgube fokus. Treba biti istrajan, ispoštovati sve propise i opominjati one koji to ne rade”, rekao je Samardžić.

„Mislim da niko nije bio spreman na situaciju u kojoj se nalazimo i koja tek dolazi. U celom svetu trenutno vlada strah i sve se promenilo, tako da je moje mišljenje da svet više nikada neće  funkcionisati kao pre. Niko nije znao šta ga sve čeka. Stub naše privrede su poljoprivrednici i preduzetnici, to su hrabri ljudi, ljudi koju moraju biti dobri domaćini u svojim malim radnjama, preduzećima i gazdinstvima. Moraju da se pobrinu da nabave sve, da svima plate, da budu plaćeni, da svi budu zadovoljni, da nikom ništa ne fali, da sve imaju što im je neophodno da bi se posao razvijao. Jednom rečju to su snalažljivi ljudi. Oni znaju kako je bilo teško kada su počinjali, neki su imali dobar početak i nečiju podršku, neki ne. Najteže je bilo onima koji  su počinjali biznis bez ičije pomoći. Кrizu lakše prolaze, oni koji su dobro razvili svoj posao, imaju neke zalihe u novcu ili robi, ali je problem što se ne prodaje sada sva roba, ne rade mnoge delatnosti, neke jer za njima nema potrebe, druge jer su rizične trenutno po zdravlje ljudi. Međutim svaki pravi domaćin je uštedeo nešto za ne daj Bože, ako i nije uspeo onda se valjda se snalazi kako zna. Tako Vam je i u privredi. Najveći broj je onih koji sve rade kako treba i sve uredno plaćaju, nekako obezbeđuju svoju egzistenciju, ali sad nemaju prihode. Sve više ljudi me pita, šta ako ovo potraje nekoliko meseci, za sad se još uvek  snalazimo, za sada možemo da platimo nekim dobavljačima, nešto poreza i doprinosa, ipak pola marta se radilo, ali od čega će se dalje živeti, šta ću ako budem morao da otpustim nekog, jer ako ne radim, kako da ga platim, od čega će živeti njegova porodica, od čega će živeti moja porodica itd. Tako da mnogi životi su neposredno vezani za privredu, ljudima zavisi i zdravlje i zivot od toga da li će imati primanja, jer šta ćete da jedete, ako ne radite, kako da kupite lekove i ostalo što vam treba. Кako da opstanete vi i vaša porodica. Mnogi su na ispitu zrelosti. Posao zamire polako na sve strane. Porezi, doprinosi su velika finansijska obaveza. Izuzetno je teško u privatnom sektoru i kada je je sve u redu. Svi se iskreno nadamo da će nam država izaći u susret i pomoći privatnom sektoru u ovim danima koji nam dolaze, sledeći primer susednih zemalja Slovenije i Hrvatske. Većini privrednika će značiti već najavljena pomoć u vidu minimalca, ali im problem ne resšava odlaganje poreskog duga. Problem bi im resilo da država po principu dobrog domaćina, pokrije makar deo poreza i doprinosa koji su zaista najveća stavka, jer vi ako vam radnik radi, to je ok, plaćate ga i to morate, on je to zaslužio, bilo bi dobro da svi  možemo mnogo više plaćati radnike. Ukoliko u ovoj situaciji imate radnika koji mora ostati sa detetom kući, jer dete ima do 12 godina, pa ne ide u vrtić ili školu ili radnika koji je na bolovanju morate ga platiti i to je ok, ako se ima od čega, ali velika većina nema. Većinu čine mali privrednici, vredni, istrajni, dovoljno odgovorni da obezbede posao i sebi i drugima i nadasve hrabri da preuzmu stvar u svoje ruke, oni pokreću ovaj svet. U kriznim vremenima prirodno je da se ljudi bore za opstanak, a zna se da je za to potrebno zdravlje i hrana. Nije lako. moramo biti pribrani i odgovorni, misliti na sebe, ali i na druge. Zaštititi pre svega svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice, a posla je za vredne i domišljate i kreativne je uvek bilo i biće. Sada se treba izolovati ko može, ne izlagati opasnosti, a sve ovo kad prođe iskreno se nadam da ćemo imati dosta doga da ispričamo i nadam se da se nasmejemo nekoj anegdoti. Ako ostanemo hrabri, sabrani i disciplinovani prezivećemo i ovo”, kaže Sladjana Martinović, iz Кnjigovodstvene agencije Martinović.