Sremska Mitrovica – Bora Todorović iz Salaš Noćajskog pune 23 godine igrao je za seoskih Fudbalski klub “Budućnost”. Po završetku igračke karijere on je ostao veran svom klubu, pa je u godinama koje su se po kačenju kopačka o klin nizale bio na raznim pozicijama, od trenera kadeta i seniora, pa do ekonoma, funkciju koju obavlja i dan danas.
Sa dvanest godina, sada pedesetpetogošnji Bora je počeo da igra za pionirski tim “Budućnosti”, a aktivan je na terenu bio sve do 2001. godine.
“Ceo život sam vezan za “Budućnost” prvenstveno zbog toga što mi je kuća odmah do stadiona i što su moji roditelji radili kao ekonomi u klubu. Ja sam počeo svoju fudbalski karijeru kao pionir sa 12 godina, da bih sa nepunih 17 već igrao u prvom timu. Možda i jeste to bilo rano za mene, s obzirom da nisam bio fizički jak, bio sam u to vreme sitan i imao samo pedesetak kilograma, ali bio sam brz i igrao sa sjajnim fudbalerima od kojih bi svakako izdvojio Slobodana Dostanića Belina koji je bio moj uzor i vodio izuzetno računa o meni. Nikada nisam od njega primio loš pas, loptu u noge i slično, već ju je slao uvek u prostor ispred mene kako me protivnici ne bi povredili”, vraća se u svoje prve fudbalerske dane Bora.
On se kroz osmeh seća i kako mu je u to vreme trener Rade Radovanović pre svake utakmice stavljao duple kostobrane, ne bi li ga maksimalno zaštitio.
Od prvog nastupa za seniore Bori je prepušteno izvođenje penala, što je za jednog mladog fudbalera bila velika čast i privilegija, loptu mu je na belu tačku stavljao niko drugi do Belin, dugogodišnji kapiten.
“Kada igrate sa nekim ko je kao što je bio on, fudbal zavolite još više. Bio je to neverovatan čovek, pravi uzor i šteta je što nije iskoristio svoj potencijal, jer ko zna dokle bi dogurao”, sa setom o pokojnom Belinu priča Bora.
Za “Budućnost” on nije igrao samo godinu dana, i to po povratku iz vojske, zbog neslaganja sa tadašnjom upravom, prešao je u FK “Zmaj” iz Noćaja. Tamo se, međutim nije duže zadržao i brzo se vraća u svoje selo.
Bora je igrao na poziciji levog krila, sitan, a brz postigao je dosta golova. Kako kaže, malo je ko mogao da ga stigne.
“Voleo sam fudbal i mogo toga sam zbog njega zapostavio, prvenstveno školu. Bio sam odan “Budućnosti”, a možda sam mogao da postignem nešto više da sam prihvatio neke od ponuda koje sam imao. Čak dve probne utakmice sam trebao da odigram za “Crvenu zvezdu”, ali sticajem okolnosti nisam iskoristio te šanse. Takođe imao sam poziv da u Kanadi igram mali fudbal i bio sam vrlo zainteresovan za tu priču, ali roditelji mi nisu dali, a bez njihove saglasnosti nisam mogao, jer sam tada imao samo 17 godina”, priseća se Bora i dodaje da nikada nije pio, nije ni pušio, da je bio posvećen sportu maksimalno što se kroz njegovu igru videlo.
Nakon završene igračke karijer on i dalje ostaje u klubu.
“Kada sam prestao da igram fudbal počeo sam da radim kao ekonom u klubu, a bio sam i trener kadeta i to vrlo uspešan, a tome u prilog ide činjenica da sam dva puta sa kadetskom ekipom bio prvak lige. Međutim vremenom je bilo teško uskladiti posao i sve obaveze koje je imao u “Budućnosti”. Teška srca sam napustio ulogu trenera, jer navikao sam se na decu, zavoleo rad sa njima, izgradili smo drugarski odnos pun poštovanja i uživao sam u toj ulozi. Sve što bih zamislio oni su se potrudili da realizuju na terenu i bio je to lep period pun sjajnih utakmica”, priča Salaščanin.
On podseća da je bio trener i prvog tima davne 2000. godine, u trenutku kada je klub bio pred gašenjem, napušten od strane mnogih, bez finansijskih sredstava, prave uprave i igrača. Situacija je bila loša, ali u to vreme i malo poznata meštanima.
“Tada sam bio i trener i igrač i ekonom, sećam se da smo jedva okupljali jedanaest igrača za utakmice, a na treninge su dolazila po tri fudbalera. Međutim snašli smo se, prevazišli tu krizu i klub je opstao”, objašnjava Bora.
Odluku da prestane da aktivno igra doneo je, priznaje, teška srca, ali jednostavno zbog posla i porodičnih obaveza nije mogao redovno da trenira, a samim tim ni da da svoj maksimum na utakmicama.
“Ukupno četrdeset i tri godine sam uz “Budućnost”, od igrača, preko trenera, a sada kao ekonom i verni navijač. Utakmice prvog tima ne propuštam, prisutan sam kako na domaćem terenu, tako i na svim gostujućim susretima i tako ću dokle god budem mogao”, završava Bora.
