Košarkaški klub „Podrinje“ iz Mačvanske Mitrovice od ove sezone takmiči se u Drugoj srpskoj ligi. Plasman u ovaj rang takmičenja je najveći uspeh koji je klub iz Male Mitrovice u svojoj istoriji dugoj preko 50 godina ostvario.
„Igrama u letnjoj ligi KK „Podrinje“ je obezbedio plasman u viši rang, u Drugoj srpskoj ligi koja je podeljena na dve grupe – Sever i Jug. Krenuli smo sa pobedama, ali tek nam predstoje brojne utakmice. Ono što je bitno za naš klub istaći jeste da su svi igrači ili iz Mačvanske ili iz Sremske Mitrovice, s jednim izuzetkom, a radi se o dečku iz Šapca, koji je opet igrao u Mitrovici preko 10 godina“, kaže na početku Đorđo Đorđić, kapiten „Podrinja“ i dodaje da on zajedno sa Milošem Paravinićem iz Mačvanske Mitrovice vodi klub.
Prema njegovim rečima sjajan i po malo neverovatan podatak je da u samom klubu ima preko 50 dece za sada.
„Interesovanje mladih za košarku i konkretno naš klub je prisutno i s tom decom se treba i mora raditi, ne smemo tražiti neke izgovore, postoje i uslovi, kakvi – takvi, ali postoje, samo treba da volja i želja budu na zavidnom nivou“, nastavlja Đorđić.
Treninzi ovog kluba se realizuju po školskim salama, a utakmice kao domaćini košarkaši „Podrinja“ igraju u Poslovno sportskom centru „Pinki“ u Sremskoj Mitrovici.
„Uslovi za rad su u odnosu na rang takmičenja korektni, ja sam zadovoljan, ali ono što je od samih fizičkih uslova, sale, opreme, termina za mene važnije i draže jeste činjenica da su svi momci posvećeni treninzima i klubu, svi stariji su zaposleni, mahom imaju porodice, brojne obaveze, ali svi oni stižu na treninge i kako da ne budem zadovoljan“, priča dalje Đorđić.
On se osvrće kratko i na veliki broj dece u klubu, te napominje da nešto stariji, odnosno da je nekoliko momaka od 15, 16 godina tokom dosada odigranih utakmica dobijalo priliku da zaigraju za seniorski tim. Tu napominje izuzetnu posvećenost Paravinića i Aljoše Cundre, kao trenera mlađih kategorija, za koje kaže da su zaista pravi pokretači u klubu i da nose veliki posao na svojim leđima.
„Ja lično nisam mogao da se oko kluba u prethodnom periodu angažujem kao što to radim sada, jednostavno imao sam nekih svojih privatnih obaveza, ali sam hiljadu puta rekao, košarka je moj život i samo kada budem umro ta ljubav prema košarci će nestati. Makar igrali na betonu i u pocepanim patikama, ja ću pokušati nešto da organizujem, prosto sam takav. Imam ženu i troje dece i ako niko drugi igraćemo mi. Postoje dva velika problema sa kojima se suočavamo u današnjem sportu, prvi je da je generalno dece sve manje, a drugi činjenica da je interesovanje za sportom opalo neverovatno. Taj viruelni svet, te video igrice i društvene mreže kod dece su ubili volju za pravom igrom. Teško je privoleti dete da počne da se bavi sportom. Imamo još jedan problem koji se sve češće javlja, a to je da su roditelji postali potpuno opsednuti i da očekuju da dete čim počne nešto da trenira odmah će zaraditi neki novac, što je potpuno pogrešno. Sport do neke šesnaeste godine treba pre svega da bude igra. Ja sam ceo život u sportu, imam troje dece i ne razmišljam ni jedne sekunde da moje dete treba da se bavi ovim poslom kojim se ja bavim, ovo je posao sedam kora, jer u sportu nikada ne znate šta vas sutra čeka, nekada je za prekid karijere dovoljna samo jedna ozbiljnija povreda“, iskren je Đorđić.
Za ljubitelje košarke ovakvo „Podrinje“ koje je godinama unazad bilo neaktivno ili se nadmetalo u najnižem rangu je pravo osveženje u gradskom sportu.
„Volim ovo što radim i uvek ću ovo raditi i moja sreća je što su oko mene ljudi koji mene vole i koje ja volim i koji veruju u čitavu ovu priču u „Podrinje“. Ni jedan čovek u naš klub nije došao zato što je nateran, svima njima je jedino igra bitna, žele da se bore za viši rang, odakle im baš tolika i takva želja to zaista nisam siguran i to stvarno dugo nisam video, mislim da je u svima malo proradio sportski inat. Svaka pobeda za „Podrinje“ je pobeda za Mačvansku Mitrovicu, svaka moja pobeda je pobeda i mog kuma, brata, moje saradnike i najveće kritičare, jer svi smo mi zajedno u tome. Jedni druge guramo napred. Mislim da ćemo mi kroz našu igru, naše druženje, sa željom, voljom, pa i inatom koji posedujemo da ostvarimo plasman za viši rang takmičenja, to nam je cilj i ne stajemo dok ga ne ispunimo“, završava Đorđić.
