Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Uprava za agrarna plaćanja započela je aktivnosti na uspostavljanju sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS). To je jedna od najvažnijih komponenti Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) svih direktnih plaćanja, kao i plaćanja iz mera ruralnog razvoja koja se odnose na površinu, a koji Srbija treba da uspostavi do kraja 2023. godine.
Espertsku i finansijsku podršku pruža Evropska unija iz IPA nealociranih sredstava. U prvoj fazi se LPIS uspostavlja na osnovu karata korišćenjem geografskog informacionog sistema, piše Poljosfera.
Glavni ciljevi pilot projekta, koji je započeo 22. januara i traje do 31. oktobra 2019. godine, su: određivanje referentne parcele za Srbiju; izrada metodologije; izrada projektnog zadatka i tehničke specifikacije za LPIS softver i LC (zemljišni pokrivač).
Odabrano je 10 opština u kojima će se raditi pilot projekat: Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac. U šest su određena i poljoprivredna gazdinstva koja učestvuju u projektu. U digitalizaciju referentnih parcela uključeno je 147 poljoprivrednika.
Prikupljeni su neophodni podaci iz različitih registara (Republičkog geodetskog zavoda, Registra poljoprivrednih gazdinstava, Republičkog zavoda za statistiku i dr.) i neophodne slike (ortofoto) iz različitih perioda.
U periodu od 20. do 31. maja održane su i radionice za predstavnike izabranih pilot opština o osnovama digitalizacije poljoprivredne parcele, a potom je urađena i digitalizacija parcela izabranih gazdinstava.
Trenutno se radi analiza dobijenih podataka, nakon koje će biti predložen najpogodniji model referentne parcele za Srbiju: katastarska parcela, poljoprivredna parcela, poljoprivredni blok i fizički blok, ili topografska parcela.
LPIS predstavlja grafičku evidenciju svih zemljišnih površina koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju.
Najvažniji ciljevi uspostavljanja LPIS su: pravednija raspodela podsticaja po površini zemljišta koju poljoprivrednici koriste; kontrola podsticaja; kao i prikupljanje podataka o načinu korišćenja poljoprivrednog zemljišta koji će se koristiti za analitiku i statistiku poljoprivredne proizvodnje.
Za uspostavljanje LPIS potrebno je koristiti digitalne ortofotokarte (DOF) u razmeri 1:5000, digitalne katastarske planove, digitalni model terena (DMT) koji je nužan za definisanje pojedinih atributnih podataka, podaci iz registra prostornih jedinica, podaci iz registra poljoprivrednih gazdinstava i drugi podaci.
https://www.ekapija.com/news/2545741/u-okviru-projekta-sistem-identifikacije-zemljisnih-parcela-digitalizovane-parcele-u-10-opstina
