Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Vaznesenju Gospodnjem, u narodu poznat kao Spasovdan.
Pravoslavni vernici danas slave Spasovdan kao krsnu slavu. Na ovaj dan se obavezno zakolje jagnje kao žrtva svecu.
Nakon verskog obreda u crkvi, domaćini svoje goste vode kući gde ih čeka bogata trpeza, a cicvara je nezaobilazna na stolu.
Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara.
Prema narodnim običajima na Spasovdan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Takođe, ne radi se nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao – vazneo se – na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi.
Spasovdan se smatra za najsrećniji dan na koji valja započinjati sve, jer će vam u budućnosti sve krenuti na bolje.
Na ovaj dan se narod obraća svecu molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”
Spasovdan je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i praznik celog naselja.
alo.rs
