Savim slučajno prva koza došla je na imanje porodice Sretenović Poreti u Noćaju. Bilo je to pre nekih 5-6 godina, a od tada njihov broj se postepeno povećavao i sada ih ima 15, odnosno 12 koza i tri jarca.

“Sećam se da smo bili na nekom vašaru u Šašincima i za mojim sinom Nenadom išla je neka životinja, na prvi pogled mislila sam da je pas, međutim kako su se približili shvatila sam da je u pitanju malo šareno jare. Sinu je ono bilo baš simpatično i bio je toliko uporan da ga kupimo da nismo mogli otići kući bez njega. Baš tako je počela čitava ova naša priča i naše bavljenje kozama”, počinje šezdesetšestogodišnja Dragica.

Jare je izraslo u kozu, koja je kasnije dobila još jedno jare, pa već druge godine bilo ih je nekoliko. Sasvim neplanirano i više iz hobija nakupilo se u domaćinstvu Sretenović Poreti koza i jarića.

“Logično je da smo vremenom sa većim brojem koza imali i sve veće količne kozjeg mleka. Prvo smo ga sami koristili, pa smo počeli i da ga poklanjamo, delimo, po malo i prodajemo. Jednostavno nismo znali šta ćemo sa njim, jer nije to bilo tek po koja litra, nego mnogo više. Ljudi nisu u to vreme bili preterano zainteresovani za kupovinu mleka, nismo imali redovne mušterije, a nismo uspeli da nađemo ni velikog otkupljivča, tako da smo suprug i ja došli na ideju da to mleko iskoristimo na jedan drugi način i da počnemo da pravimo od njega sir. Prvo je to bio mladi, mekani sir, međutim kako smo sa tim krenuli tokom letnjeg period on nije mogao dugo da se čuva, a i njega je bilo prilično puno, počnem da pravim tvrdi sir”, priča dalje Noćajka.

Ona je ubrzo zatim počela redovno da odlazi na pijacu u Mitrovicu i da prodaje sir. U prvih par meseci jednom, a zatim i dva puta nedeljno. Kupaca je bilo sve više ne samo za sir, nego i za mleko.

“Primetila sam da su na početku kupci kozjem siru prilazili sa dozom rezervisanosti, međutim nakon što bi ga jednom probali vraćali bi se po još. Naravno, svaki dobar trgovac želi svojim mušterijama s vremena na vreme da ponudi nešto novo, tako da sam počela malo da eksperimentišem i da stavljama neke začine u sir, ljutu papriku na primer, mediteranske začine, masline, susam, pa čak sam pravila i sir sa orasima”, objašnjava Dragica i dodaje da je sir od kozjeg mleka ipak dosta drugačiji od kravljeg sira.

Prethodna godina je za ovu porodicu bila vrlo uspešna, prodavao se sir, prodavalo mleko, ali i jarići. Da je bilo svega još toliko koliko su imali i to bi se prodalo.

“Trenutno imamo 12 koza i tri jarca. Prošle godine kada su se sve pojarile bilo ih je ukupno 33, ali smo prodali nešto jarića. Sada, ja otprilike vidim da ovaj da ga tako nazovem naš “hobi” može dobro da funkcioniše i da se od njega može i nešto zaraditi, jer koliko god da napravim sira prodamo, koliko god da imamo jarića prodamo. Koze su generalno dobre i ne preterano zahtevne životinje, naravno da rad oko njih zahteva vreme i pažnju, ali ništa što mi ne možemo da postignemo. Lako se jare, odgajaju, muzu. Dosta su čiste životinje, neće piti vodu koja je prljava, pre će je prosuti ili blejat ceo dan, neće jesti na primer malo buđavo seno, ali to su neke male sitnice i njihove mane, ništa veliko”, priča Dragica.

Ona dalje objašnjava da je njen suprug Silvio zadužen za hranjenje životinja, mužu i održavanje štale, a da je njen deo posla sirenje mleka i zatim dalja prodaja.

Sorta koza koju Sretenović Poreti uzgajaju je takozvana alpska koza, ali u narednom perodu pokušaće da nabave i burske koze.

“Još malo i prestajemo sa mužom, jer će uskoro koze početi i da se jare. Kada sve to prođe odabarćemo najbolje jairće i ostaviti ih za nas, a ostale ćemo prodati. To znači da za naredni period planiramo proširenje proizvodnje. Posao nije pretežak, mora da se radi, ali ne toliko da padamo s nogu i ako nas zdravlje i dalje bude dobro služilo nema razloga da ne nastavimo da se širimo”, kaže Dragica.