Dok veliki broj njegovih vršnjaka u slobodno vreme igra igrice na kompjuteru osmogodišnji Marko Nikolić iz Mačvanske Mitrovice našao je drugu zanimaciju i jednu sada već pomalo zaboravljenu, a nekada vrlo popularnu dečiju igračku – plastelin. Malim, ali vrlo spretnim rukicama ovaj dečak pre dve godine počeo je da od plastelina pravi raznorazne minijaturne figurice sa kojima se posle satima igra i sa kojima stvara jedan poseban, mikro svet.
Plastelin je prema rečima Markove majke Tanje, ali i kako sam priznaje, omiljena mu igračka, a najviše voli da od njega pravi figure životinja, ali i animiranih likova.
“Zanimljivo mi je da kada vidim na televiziji, u knjizi ili na internetu neke životinje ili neke likove iz crtaća pokušam sam da ih napravim, potrudim se da dobro zapamtim sve detalje i da ta moja fugurica od plastelina bude baš lepa i kao ta koju sam video. Imam puno igračaka, ali mi je nekako plastelin najdraži”, kaže mali Marko i dodaje da mu je da napravi jednu figuru potrebno samo dve minute, na čega njegova majka dodaje da to ipak nekada zna potrajati i malo duže.
Kada napravi onu figuru koju je naumio i zamislio obično uz to ide i još po nešto, upravo tako su nastajale čitave džungle, šume, zoološki vrtovi.. Bude tu od konja, preko medveda, pa sve do majmuna. Mašta se ovom dečaku ne da zaustaviti. Mešaju se boje, mesi plastelin, uzimaju u pomoć neke modlice…
„Pravim šta god mi padne na pamet, pravim i likove iz crtaća, to mi je posebno zanimljivo. Plastelin volim, jer sa njim mogu sam sebi da stvorim igračke koje poželim, a kada mi one dosade, ja napravim nove i uvek mi je zabavno”, priča dalje Marko.
Da se zanima za plastelin ovaj osmogodišnjak počeo je pre nešto više od dve godine, a taj njegov hobi, kako ga majka Tanja naziva vrlo rado je podržala, jer kao neko ko se bavi vaspitnim radom zna da on ima dosta dobrih strana, pa tako pored toga što plastelin podstiče kreativnost, razvija motoriku prstiju što je za mlađi uzrast izuzetno korisno.
“Plastelin nije nešto čime se u današnje vreme deca često igraju, nekako je zaboravljen, jer zaista toliko je raznoraznih igračaka u ponudi, ali eto ima dece kojima je on, kao nekada nama, zanimljiv i meni je drago što je to tako. Kod njega se već od malih nogu primećuje ta neka umetnička crta i plastelin je samo jedan način da je on ispolji. Marko uporedo sa drugim razredom osnovne škole pohađa i prvi razred muzičke škole, svira violinu i za sada kao početniku to mu dobro ide. Nastavnici ga hvale, kažu da lepo napreduje, da je talentovan, da poseduje sve što je potrebno za taj instrument. Ljubav prema violini, koju je sam izabrao nakon muzičkog zabavišta, je očigledna i njegov tata i ja smo tu da ga podržimo dokle god on želi time da se bavi i naravno da mu redovno kupujemo plastelin”, kaže kroz osmeh majka Tanja.