Mali broj je onih koji znaju da se fudbal na pesku poslednjih nekoliko godina igra i u Srbiji, a još manji da postoji čak i reprezentacija za koju nastupa i 25-godišnji Nenad Grujić iz Salaša Noćajskog.

Fudbalom na travi počeo je da se bavi kao klinac, sa svojih šest godina i to je prvo zaigrao u Fudbalskom klubu „Srem“ iz Sremske Mitrovice i naravno u „Budućnosti“, seoskom klubu. Jedno vreme igrao je i za „Dadeks”, za mitrovački „Radnički”, pa i za „Hajduk” iz Divoša, a trenutno je tamo gde mu je najlepše – u Salašu.

„Fudbalom na pesku, za koji verujem da malobrojni znaju da se igra u našoj zemlji, sam počeo da se bavim sasvim slučajno. Na jednom internet portalu pročitao sam vest da se formira reprezentacija Srbije u fudbalu na pesku i da se pozivaju svi zainteresovani da dođu na neki probni trening gde će se vršiti selekcija. Iz neke znatiželje, a bez bilo kakvih očekivanja i više u šali, jedan prijatelj i ja smo otišli na taj neki trening gde se okupilo oko 150 fudbalera. Spisak imena se skraćivao prvo na 50, pa na 30 i na 20 među kojima sam se našao i ja“, priča Nenad i napominje da je to bilo pre tri godine.

Upravo nakon formiranja tima reprezentacije odigrane su kvalifikacije za Svetsko prvenstvo u Italiji. Na žalost, ali i sasvim očekivano s obzirom da se ekipa tek okupila, da su se upoznavali i igrači između sebe, a i sa samim sportom velikih ambicija nije bilo.

Tim tokom druge sezone, priča dalje Nenad, delovao je dosta ozbljnije, već se donekle uštimao, odigrano je nekoliko prijateljskih utakmica, generalno ozbiljnije se prišlo tom sportu. Igrači su shvatili sve razlike između fudbala na pesku, malog fudbala i fudbala na travi. Te sezone reprezentacija Srbije bila je domaćin kvalifikacija za naredno Evropsko prvenstvo, a samo jedan bod je falio nacionalnom timu da se plasira na završni turnir.

„Sport kao sport je dosta drugačiji od fudbala na travi i malog fudbala. Teren je sličan terenu za futsal, ali ne i identičan. Tim je sastavljen od četiri igrača i golmana, koji po meni ima glavnu ulogu u timu. On sme da koristi i ruke i noge, ali mu se meri svaka sekunda dok drži loptu. Lopta iz auta na teren može da se ubaci takođe bilo rukom ili nogom“, objašnjava Nenad i dodaje da u Srbiji još uvek ne postoji ni jedan klub fudbala na pesku.

Sa njim u timu igraju neka vrlo zvučna imena, jedan od njih je nekadašnji kapiten “Crvene zvezde” Nikola Mijailović, zatim Nemanja Vučićević koji je igrao za OFK Beograd, “Keln”, u Japanu, Grčkoj, Turskoj, pa Nikola Valentić koji je prošao nekoliko superligaških ekipa i ruskih timova. Na njega za sada najjači utisak od svih igrača ostavio je jedan od najboljih na svetu, poreklom Srbin, ali član reprezentacije Švajcarske Dejan Stanković.

„Kada sam bio mlađi zamišljao sam da ću jednog dana biti reprezentativac. Naravno, nisam tada mogao ni zamisliti da ću igrati fudbal na pesku. Delom, taj moj dečački san se ispunio i vrlo sam srećan zbog toga. Tokom prve godine, odnosno sezone ja sam se tek upoznavao sa osnovama fudbala na pesku, bio sam igrač sa klupe. Prošle godine sam bio i golman i igrač, a ove godine sam samo igrač i mislim da sam kao pojedinac značajan za klub. U fudbalu na pesku ne postoje standardne pozicije desno, levo, odbrana, samo neke zone, ja sam u našoj ekipi takozvani srednjak koji može da igra napred kada napadamo i nazad kada se branimo, trčim na oba gola i možda je to najzahtevnija pozicija za igrača u tom sportu. Snašao sam se dobro i verujem da sam iz utakmice u utakmicu sve bolji“, kaže Nenad.

On objašnjava da je fudbal na pesku vrlo zanimljiv sport za gledanje, jer obiluje atraktivnim potezima kao što su takozvane „makazice“, razni voleji i slično, nešto što se na drugim utakmicama ne viđa često. Posebnu draž kod ovog sporta daje činjenica da se obično igra na nekim vrlo primamljivim, atraktivnim destinacijama, negde gde je toplo i gde je atmosfera nekako dosta opštenija.

„Slede nam kvalifikacije za Svetsko prvenstvo i nadam se da ćemo uspeti da se plasiramo na to takmičenje. Volim da igram fudbal na pesku, želim da izgradim karijeru u tom sportu i da budem standardni član nacionalnog tima“, završava Nenad.