Sremska Mitrovica – Nakon što je godinama radio na građevini širom Rusije, a zatim i skoro dve godine u Izraelu pedesetčetvorogodišnji Dragan Papić vratio se u rodni Noćaj i ponovo počeo da se bavi poljoprivredom. Za razliku od ranije kada se bavio tovom junadi i uzgojem paprike i paradajza, po povratku u selo odlučio je da oproba sreću sa jednom drugom povrtarskom kulturom, pa je tako posadio beli luk.
“Nekada sam se ja bavio poljoprivredom, ali eto život me odveo na neku drugu stranu, deca su bila mala, trebalo ih je školovati, tako da sam počeo da radim na građevini, prvo u Beogradu, a zatim sticajem okolnosti otišao sam u Soči u Rusiji kada su se tamo gradili objekti za Olimpijadu, posle toga bio sam u Moskvi, zatim u Sibiru, da bih na kraju završio u Izraelu. Išao sam što bi se reklo trbuhom za kruhom”, počinje Noćajac.
Ideju da posadi luk dobio je u razgovoru sa svojim zetom, koji mu je ispričao pozitivna iskustva jednog prijatelja u tom poslu.
“Zet mi je dao ideju da uzgajam beli luk, o tom poslu nisam ništa znao, ali mi je ta priča delovala prilično zanimljivo i pre svega isplativo. Nakon nekog mog razmišljanja i kalkulacije odlučio sam se pokušam sa tom kulturom. Prošle godine sam po prvi put zasadio luk i to na oko 80 ari”, priča dalje Dragan.
Ta godina za njega nije bila loša ni što se tiče kvaliteta, na kvantiteta ukoliko se uzme u obzir da su mu se potkrale neke, kako sam priznaje, početničke greške. Naravno, vremenski uslovi su takođe u velikoj meri uticali na obe stavke.
“Nakon prve godine mislim da u ovom poslu može da se zaradi, samo mora da se radi na većoj površini. Imao sam oko 3,5 tone luka na tih 80ak ari, nije onoliko koliko sam se nadao, ali s obzirom da je to sam početak nije ni loše. Bilo je obilnih padavina tokom godine, pa se luk nije mogao na vreme vaditi i glavice su pucale, tako da sam ja došao na ideju da sav iskoristim kao semensku robu za sopstvene potrebe i narednu godinu”, nastavlja Noćajac i dodaje da je nabavio mašinu za sađenje i vađenje luka kao i takozvani rasčenjivač.
Početna ulaganja su bila prilično velika, od đubriva, preko sistema za navodnjavanje, hemikalija, semenske robe, do nadnica, bila je to kako kaže Dragan ozbljna investicija, a svaka greška je koštala.
“Čovek najbolje nauči na svojim greškama, a njih je svakako bilo, što je normalno kada neko počne da se bavi novim poslom. Greške se plaćaju, ali se zato ne ponavljaju. Puno toga sam naučio o uzgoju belog luka, ali učim i dalje, stalno sam na internetu, dosta čitam, pratim ljude koji se tim poslom godinama bave i pokušavam da izvučem maksimum iz njihovog iskustva, jer sledeće godine planiram da sa jednim ortakom posadim luk na 3,5 ha. To zaista nije mala površina, ozbiljan i obiman nas čeka posao”, priča Dragan.
On dodaje da će se u zavisnosti od toga kakva bude naredna godina lako odlučiti da još širi proizvodnju, a spreman je i da pokrene preradu luka ukoliko posao dobro bude išao.
“Za sada sigurno tržište nemamo, ali robu planiram da plasiram na zelenim i kvantaškim pijacama, a pokušaću i da sklopim neke dogovore sa marketima, jer u budućnosti ozbiljno planiram da se bavim ovim poslom i ja i moj sin Ivan. Propusta će naredne godine biti manje, prinosa, nadam se više, na jednom hektaru ukoliko vremenski uslovi budu povoljni može bit i 7, pa čak i 10 tona luka. Cena mu je prilično dobra, varira i ona, ali poslednjih godina nije bila ispod 120 dinara po kilogramu”, kaže Dragan.
Prema njegovim rečima srpski luk je u odnosu na kineski, kojeg najviše ima na tržištu, dosta kvalitetniji, ima jači i miris i ukus, tako da veruje da neće biti problem sa plasmanom.
“Kukuruz i pšenica su standardne poljoprivredne kulture kod nas u Mačvi, paradajz i paprika se sve više proizvode, luka nema puno i zato vidim tu šansu, moramo početi malo da razmišljamo na drugačiji način, evo ljudi se polako okreću nekim drugim stvarima, odnosno pojavljuju se plantaže lešnika, trešanja, krušaka, svi mi tražimo sebe, a vreme će pokazati ko je na dobrom putu. Luk zahteva radne snage, zahteva posvećenost, pažnju, mi imamo volje i želje da istrajemo, da vredno radimo, da uložimo, a iskreno se nadam da će nam se sve to isplatiti, jer odustati nećemo lako”, završava Dragan.
