Sremska Mitrovica – Odgovor na pitanje da li omladina u Srbiji ima pravo da bude nezadovoljna svojim položajem nudi sveobuhvatna analiza Centra za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) koja otkriva različite aspekte sprovođenja omladinskih politika u opštinama i gradovima koji se nalaze u pograničnom regionu Srbije prema Bosni i Hercegovini.

Ovaj prikaz u velikoj meri oslikava stanje i u drugim delovima Srbije, te su zaključci i preporuke uglavnom primenjivi i na ostale delove zemlje. Analiza pokazuje da su, i pored uspostavljanja nadležnih institucija na nacionalnom i pokrajinskom nivou (Ministarstvo omladine i sporta, Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu) i na lokalnom nivou (više od 140 kancelarija za mlade), kao i usvajanja napredne regulative u ovoj oblasti (Zakon o mladima, Nacionalna strategija za mlade, Lokalni akcioni planovi za mlade, itd.), interesi omladine u Srbiji i dalje na marginama procesa donošenja odluka na svim nivoima vlasti.

Važan deo analize predstavljaju rezultati istraživanja o funkcionisanju kancelarija za mlade u 8 lokalnih samouprava iz pomenutog regiona – Sremske Mitrovice, Inđije, Stare Pazove, Rume, Prijepolja, Nove Varoši, Užica i Čajetine.

Istraživanje je pokazalo da su gotovo sve lokalne samouprave prepoznale značaj osnivanja lokalnog servisa za mlade, ali da, i pored toga, neke od njih još uvek nisu obezbedile prostor za obavljanje svakodnevnih aktivnosti kancelarije za mlade, kao ni budžet iz koga bi se finansirale aktivnosti usmerene na unapređenje položaja mladih, kao što je slučaj sa Užicem i Čajetinom.

Godišnji budžet kojim raspolažu kancelarije za mlade se veoma razlikuje od jedne do druge lokalne samouprave, pa se tako 2012. godine kretao u rasponu 280,000 dinara u Staroj Pazovi do 3,8 milona dinara u Inđiji i Sremskoj Mitrovici. Pored ovoga, značajno je napomenuti da polovina kancelarija za mlade koje imaju sopstveni budžet nije direktno uključena u budžetsko programiranje za narednu godinu i da u njihovo ime, a bez konsultacija sa njima, to rade druga odeljenja lokalne samouprave. Ovo dovoljno govori o tome kako lokalne samouprave rangiraju potrebe i probleme mladih u lokalnoj zajednici prilikom alokacije finansijskih sredstava i sa koliko (ne)ozbiljnosti planiraju da pristupe njihovom rešavanju.

U analiziranim kancelarijama za mlade radi najčešće jedno do dvoje stalno angažovanih lica, a svaki drugi koordinator/ka za mlade ima višegodišnje radno iskustvo u civilnom sektoru. Ova pohvalna praksa je doprinela tome da su sve analizirane kancelarije u prethodne 2 godine uspele da preko projekata obezbede određena sredstva za finansiranje svojih aktivnosti, pošto vrlo skromna sredstva, kojima raspolažu iz lokalnog budžeta, nisu ni približno dovoljna za njihovo svakodnevno funkcionisanje i rešavanje problema mladih u lokalnoj zajednici.

Bez obzira na pojedinačne (ne)uspehe, može se konstatovati da su kancelarije za mlade u svom dosadašnjem radu, generalno, postigle nekoliko ključnih rezultata: osnivanje lokalnog servisa za mlade kome se mladi u bilo kom momentu mogu obratiti i gde će njihovi problemi i predlozi biti uvaženi; stvaranje mogućnosti za neformalno obrazovanje mladih i učešće u programima za mlade; uspostavljanje saradnje između lokalnih institucija i omladinskih organizacija sa ciljem unapređenje položaja mladih; bolja umreženost mladih na lokalu i formiranje novih lokalnih omladinskih organizacija.

Međutim, da bi se postigli stvarni rezultati u drugim oblastima značajnim za položaj mladih na lokalu, biće potrebno uložiti mnogo dodatnog truda, finansijskih sredstava i istrajnosti u borbi sa postojećim problemima.

Kao prvo, prosečan broj mladih koji koriste usluge kancelarija za mlade i učestvuju u njenim aktivnostima je u najvećem broju opština mali i nedovoljan u odnosu na čitavu populaciju mladih u njima. Ovakvoj situaciji pogoduje izuzetna pasivnost, inertnost i nezainteresovanost većine mladih u najvećem broju lokalnih zajednica, ali i to što u nedostatku finansijskih i drugih resursa ove kancelarije nisu u stanju da u dovoljnoj meri zainteresuju i animiraju mlade da svoje slobodno vreme koriste na pravi način.

Kao drugo, u 90% slučajeva ove kancelarije isključivo sprovode aktivnosti u koje su uključeni mladi iz urbanog dela opštine/grada, dok su mladi koji žive na selu ili u prigradskim naseljima retko obuhvaćeni njihovim aktivnostima, čime jedna značajna grupacija ostaje izvan domašaja omladinske politike.

Kao treće, mladi se još uvek ne percipiraju kao aktivni subjekti u donošenju odluka i kreiranju lokalnih politika, ved se najčešde koriste kao dekor i „nezaobilazan“ činilac u procesima u kojima se participativnost a priori podrazumeva, kao što je izrada Lokalnih akcionih planova za mlade.

Ova analiza je deo šireg istraživanja sprovedenog na projektu „Mladi-najznačajnija pokretačka snaga našeg regiona“, koje se bavi utvrđivanjem stvarnog stanja na planu implementacije omladinskih politika u
pograničnim lokalnim zajednicima u Srbiji i BiH. Projekat, kroz IPA program Prekogranična saradnja Srbija – Bosna i Hercegovina, finansira Evropska unija, a zajednički ga realizuju dve organizacije civilnog društva – Centar za ravnomerni regionalni razvoj – CenTriR (Beograd) i Helsinški odbor za ljudska prava u Republici Srpskoj (Bijeljina).